20. новембар - Међународни дан детета

Међународни дан детета установљен је 1954. године када је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију 836 истоименог назива. Генерална скупштина је овим документом позвала државе чланице да установе Светски дан детета који би се обележавао као дан „братсва и разумевања међу децом широм света“ и који би био посвећен активностима за унапређење благостања деце.

Додатан значај ове резолуције огледа се у чињеници да је она добробит деце довела у везу са самом сврхом постојања Организације Уједињених нација.
У резолуцији се наводи да обавезе Организације према „будућим генерацијама“ могу бити остварене само повећаним напорима усмереним ка деци, као и да би „обележавање дана детета широм света допринело људској солидарности и сарадњи међу нацијама“. С тим у вези, резолуција је утврдила и да би тај дан требало да буде посвећен и јачању и проширивању напора предузетих од стране Уједињених нација у користи све деце света.

Иако је резолуцијом било предвиђено да би обележавање Светског дана детета требало да почне 1956. године, њен текст није одредио ниједан конкретан датум који би требало томе да служи. Уместо тога, Генерална скупштина је државама препустила да саме одаберу датум и начин за обележавање Светског дана детета који саме буду сматрале најприкладнијим. Који датум ће постати најшире, мада не и искључиво, прихваћен за обележавање Светског дана детета, одредиће потоњи догађаји.

Пет година касније, 20. новембра 1959. године Генерална скупштина усвојила је резолуцију 1386 којом је проглашена Декларација о правима детета. Циљеви усвајања овог документа нису се претежно тицали утврђивања посебног корпуса права детета, колико потребе да се нагласи да је деци потребно обезбедити додатну заштиту и негу како би она могла да уживају људска права и слободе утврђене Повељом УН и Универзалном декларацијом о људским правима. Декларација је у том смислу прокламовала да „човечанство дугује деци оно најбоље што може да пружи“ и утврдила 10 принципа којима би заштита права требало да се руководи.

Истог датума 30 година касније, односно 20. новембра 1989. године, Генерална скупштина је усвојила Конвенцију о правима детета. По својој правној природи, Конвенција представља међународни уговор за заштиту људских права отворен за приступање свим државама. Конвенцију о правима детета до сада је ратификовало 196 држава (Све чланице УН изузев САД), што овај документ чини најшире прихваћеним правним инструментом за заштиту људских права.
Обележавање Светског дана детета требало би да има за циљ да се усмери пажња јавности на проблеме са којима се суочавају деца током свог одрастања. Овај дан треба да служи томе да се свако друштво подсети на одговорност коју има према деци, нарочито оној која се налазе у осетљивом положају, и позове да предузме мере које су потребне како би се њихова добробит унапредила.
Мајке и очеви, наставници, медицинске сестре и лекари, руководиоци владе и активисти цивилног друштва, верске старешине и старешине заједница, као и млади и сама деца, могу играти важну улогу у промовисању Светског дана детета у њиховим друштвима, заједницама и нацијама.
Светски дан деце пружа надахнуће сваком од нас да заступамо, промовишемо и славимо дечја права, стварајући теорију и праксу које ће изградити бољи свет за децу.

Текст на основу извора уредио др Октавијан Баба, Интерно одељење, Општа болница Панчево

Извори:
• www.orca.rs
• www.zadecu.org