1 2 3 4 5

Вести



„CLOSTRIDIUM PERFRINGENS"

Род „Clostridium" чине бројне бактеријске врсте. То су Грам позитивни бацили који у старим културама испољавају Грам лабилност. У препаратима културе се виде као дуги и танки штапићи, распоређени појединачно или у виду пакета чиода, са округлом терминалном спором која својом величином деформише тело бактерије, тако да личе на чиоду, палицу за добош или шибицу.
Капсулу не стварају. Клостридије могу, поред ензима, стварати и снажне егзотоксине. На основу врста и количине егзотоксина и солубилних антигена „C.perfringens" је подељен у 5 серотипова од А - Е. За човека су су патогени серотипови А и Ц.

Пут ширења
„C.perfringens" су широко распрострањене у природи, а налазе се и у дигестивном тракту животиња и људи. У рану доспевају пасивно и изазивају полиморфне инфекције.

Патолошки (медицински) значај
Клостридијална мионекроза – тешко акутно обољење фулминантног тока. Настаје када је при повреди оштећено мишићно ткиво а рана контаминирана клостридијама. Инкубација је кратка, 12 сати до 3 дана, и први симптом је јак бол на месту повреде. Локално се накупља гас (крепитације), јавља се желатинозан оток, интраваскуларна хемолиза и некроза ткива са миолизом до оголићења кости. Развија се токсичнои шок. Болест има лошу прогнозу, са смртношћу од 40-100%.

Анаеробни целулитис и фасцитис – код овог обољења клостридије колонизују некротично ткиво. Бактерије се шире поткожно или кроз интерфасцијалне просторе, ствара се гас и развијају се супуративни процеси. Мишићи су поштеђени. Болест је лакша и има бољу прогнозу .

Обична контаминција рана клостридијама – контаминација рана клостридијама је честа. Када повреда није погодна за размножавање клостридија или лучење токсина, нема клиничких знакова обољења.

Инфекције материце – „C.perfringens" има афинитет за гравидну материцу. До инфекције може доћи при нестручно извршеном побачају, под нехигијенским условима. После кратке инкубације развија се мионекроза материце. Обољење је перакутног тока и високе смртности.

Микробиолошка дијагностика
Материјал се узима: исечени комадићи ткива и ране, брис ране и крв, а затим се испитују микроскопске, културелне, биохемијске и токсичне особиме.

Лечење
У лечењу клостридијалне мионекрозе и анаеробног целулитиса и фасцитиса је најважнија хируршка интервенција. Специфична терпаија се проводи поливалентним антитоксичним серумом. Антибиотико терапија је неопходна и лек избора је пеницилин. Терапија кисеоником у хипербаричној комори смањује смртност.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 21.1.2023.