Црвена крвна зрнца (еритроцити)

Црвена крвна зрнца (еритроцити) су најбројнија врста ћелија у организму. Њихова основна улога је да транспортују кисеоник од плућа до ткива и угљен-диоксид у обрнутом смеру.

Осим тога оне садрже ензим карбоанхидразу који катализује убрзава реакцију између угљен-диоксида и воде.

Грађа и број еритроцита
Еритроцити имају облик биконкавног сочива. Овај облик еритроцита обезбеђује максималну еластичност и савитљивост, омогућавајући им да прођу и кроз веома уске капиларне просторе без руптуре ћелијске мембране. Он условљава и увећану површину што дозвољава ефикасну и брзу размену гасова. Просечан дијаметар им износи око 7,8 μм а дебљина 2,4 μм на периферији, односно 1 μм или мање у централном делу ћелије.

Еритроцити се састоје од око 70% воде, док преосталу количину чини углавном хемоглобин чија се концентрација креће од 140г/л (код жена) до 160г/л крви (код мушкараца) и који је респираторни пигмент. Ћелија се састоји од мембране (липопротеинске структуре) и цитоплазме без једра и већине других ћелијских органела. Ћелијска опна еритроцита осигурава облик и пластичност црвених крвних зрнаца и стабилност њихове унутрашње средине. Она је је веома динамична структура, важна за одржавање његовог живота.

Број црвених крвних зрнаца код здравих особа зависи од различитих фактора. Најчешће од пола, старости, надморске висине. Просечан број еритроцита код одраслог мушкарца се креће између 4,2 и 5,8×10¹²/л, а код жена између 3,7 и 5,2×10¹²/л крви. Проценат крви који чине еритроцити се назива хематокрит и износи 40-45%.

Производња и животни век црвених крвних зрнаца
У току првих недеља ембрионалног живота црвена крвна зрнца се производе у жуманчаној кеси. Касније ову улогу преузимају јетра, слезина и лимфни чворови, а при крају феталног периода и након рођења еритроцити се стварају у црвеној (хемопоетски активној) коштаној сржи процесом еритроцитопоезе. Временом се коштна срж дугих костију постепено замењује са масним ткивом, тако да се након двадесете године ове ћелије производе само у мембранозним костима, као што су кичмени пршљенови, ребра, грудна кост и карличне кости. Сировине потребне за неометану производњу еритроцита су: витамин Б12, фолна киселина, протеини, гвожђе, коштана срж, еритропоетин, очувана слузница желуца итд.

Животни век еритроцита износи 100-120 дана. Разградња је последица њиховог "старења", односно слабљења метаболичких система који одржавају облик и савитљивост ћелијске мембране, транспорт јона кроз мембрану, спречавају оксидацију протеина у цитоплазми и сл. Постоји пет начина разградње: фрагментација, осмозна лиза, фагоцитоза, цитолиза изазвана комплементом и денатурација хемоглобина. Већина еритроцита се распада у слезини, приликом проласка кроз црвену пулпу. Приликом прскања ослобађају се хемоглобин и електролити. Од хемоглобина се добија гвожђе и порфирински прстен од кога настаје билирубин, а он се путем жучи избацује из организма.

Изовр: stetoskop.rs
Датум: 8.8.2021