ХРОНИЧНИ БРОНХИТИС

Хронични бронхитис карактерише хронично или понављано повећање секреције трахеобронхијалне слузи довољно да изазове кашаљ и искашљавање најмање три месеца годишње током две узастопне године, када се искључе други плућни и срчани узроци кашља и искашљавања.

Постоје три облика бронхитиса
- Обични хронични бронхитис у коме је искашљани садржај слузав
- Хронични мукопурулентни бронхитис који се карактерише трајним или понављаним искашљавањем пурулентног испљувка у болесника који немају бронхиектазије.
Коначно, у еволуцији хроничног бронхитиса долази до појаве опструкције протоку ваздуха кроз дисајне путеве и тада је реч о хроничном опструктивном бронхитису.

Колико често се јавља?
Учесталост хроничног бронхитиса није поуздано утврђена. Сматра се да 20-25% одраслих особа мушког пола има хронични бронхитис, тако да у САД болује 12,5 милиона одраслих мушкараца. Хронични бронхитис чешћи је меду радницима изложеним професионалним неорганским и органским прашинама или штетним гасовима.
Епидемиолошка истраживања су показала брже опадање плућне функције код радника у рудницима, ливницама и предионицама памука, нарочито ако пуше. Особе мушког пола, независно од пушачке навике, имају већу преваленцу респиратомих симптома од особа женског пола.
Старост је значајан фактор ризика, вероватно због кумулативне природе оштећења плућа пушењем. Дужи живот и смањена смртност због кардиоваскуламих болести доприносе повећању броја оболелих од овог обољена.

Који су симптоми бронхитиса?
Болест се у почетку манифестује понављаним нападима продуктивног кашља, обично после прехладе током зимских месеци. Тегобе се постепено погоршавају, из године у годину дуже трају, док кашаљ није присутан скоро целе године. Болесници су обично особе у петој деценији или старији, већином су пушачи (најмање 20 цигарета дневно 20 година или дуже).

Следећи симптом је осећај недостатка ваздуха (диспнеја), тескоба у грудима и звиждање (визинг), нарочито у јутамјим сатима, пре него што кашљем избаце секрет. Испљувак је оскудан, слузав или густ, а повремено прожет крвљу (хемоптизије), због ерозија слузнице.
Гнојав трахеобронхијални секрет индикатор је бактеријске инфекције, која је честа код ових болесника. Осећај недостатка ваздуха последица је сужености дисајних путева, која се одражава на проток ваздуха и погоршава се за време инфекција, прекомемог пушења цигарета и неповољних атмосферских прилика.
Клинички препознатљиву опструкцију струјања ваздуха немају сви оболели, али када је присутна, у великој мери погоршава прогнозу болести. Болесници са хроничним бронхитисом често су гојазни и имају цијанозу.

Како се лечи бронхитис?
Пре свега, неопходно је поставити тачну дијагнозу основне болести, затим утврдити да ли је болест у стабилном стању или акутном погоршању, открити узрок погоршања, постоје ли пратеће компликације (пнеумоторакс, пнеумонија, плућна емболија и сл.), има ли придружених болести, и проценити степен оштећења плућне функције (спирометријско испитивање, мерење отпора, телесна плетизмографија, дифузијски капацитет, одређивање респирацијских гасова у артеријској крви и сл.).

Тек након детаљног прегледа и испитивања приступа се медикаментном и другим облицима лечења. Основни циљеви лечења су откривање симптома и понављаних погоршања, очување оптималне функције плућа како у непосредној тако и у удаљеној перспективи, побољшање активности везаних за свакодневни живот и поправљање квалитета живота.Међутим, мало је терапијских опција за које је утврђено да спречавају настанак хронишног бронхитиса или успоравају губитак плућне функције. Због тога, основна превентивна мера остаје борба против пушења. Употреба бронходилататора доводи до попуштања спазма бронхија, што за последицу има повећање протока ваздуха кроз дисајне путеве и смањење осећаја диспноје.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 15.2.2023.