БРОНХИЈАЛНА АСТМА

Астма је хронична опструктивна запаљенска болест дисајних путева која узрокује проблеме при дисању. Карактеришу је јак имунолошки одговор и хронична упала трахеобронхијалног стабла. Болест се код осетљивих особа манифестује отежаним дисањем, звиждањем у грудима (визинг) и кашљем, удруженим с опструкцијом у дисајним путевима, често реверзибилном, спонтано или услед терапије.

Болест се карактерише појачаном реактивношћу бронхија на различите надражаје. Јавља се у епизодама, тј. акутна погоршања болести измењују се периодима у којима нема симптома астме. До напада долази при погоршању упале, обично јер је у непосредној околини присутан неки провокативни фактор астме.

Зашто настаје астма?
Наслеђе може играти одређену улогу у настанку астме, али постојање астме у породици не значи да ћете дефинитивно и ви или ваше дете оболети од астме. Наслеђује се склоност према болести, а не сама болест.
Астма се често први пут јавља у детињству, чешће код дечака него девојчица. Атопија и алергије у породици највећи су фактори ризика за развој те болести код деце. Атопија је генетска склоност имуног система да производи антитела на уобичајене алергене што доводи до симптома алергије. Атопијски дерматитис (екцем) и алергијски ринитис могу служити као кључни показатељи ризика развоја астме код одојчади и мале деце.

Нису сви облици астме алергијски, нити све алергије доводе до астме. Алергијски узрочници најчешће припадају групи инхалационих алергена (кућна прашина, гриње, перје, животињске длаке, буђ, различити полени). При доласку у додир с претходно сензибилисаним организмом, изазивају симптоме астме. Сматра се да је за настанак болести код једне трећине оболелих одговоран имунолошки механизам.

Познато је да неке врсте лекова изазивају акутни напад астме. То су ацетилсалицилна киселина, бета-адренергијски антагонисти, нестероидни антиинфламаторни лекови, тартаразин (средство за бојење прехрамбених производа) и други.
Пораст атмосферског загађења и лоши климатски услови погоршавају астму. Добро је познат такав ефекат дуванског дима, озона, азот-диоксида и сумпор-диоксида (у великим концентрацијама). Професионални фактори који изазивају астму су бројни. Срећу се у различитим производним процесима и гранама, као што су обрада метала (хром, никл, платина), дрвета, биљних прерађевина, пластичних маса и животињских продуката. Инфекција у дисајном систему најчешће узрокује акутно погоршање астме.
Микробиолошки узрочници су различити: код деце се налази респираторни синицијални вирус и вирус параинфлуенце, док код одраслих доминира вирус инфлуенце и риновирус. Механизми путем којих вируси провоцирају астму нису познати, али се вероватно дешавају инфламацијске промене у слузокози дисајних путева, које доводе до пада одбрамбених способности и веће осетљивости на егзогене (спољашње) факторе.

У току физичког напрезања повећава се минутна вентилација плућа тако да у доње дисајне путеве доспева већа количина незагрејаног ваздуха. Истовремено мења се садржај течности у епителним ћелијама слузнице. Два физичка фактора, хладноћа и промена осмоларности, делују на иритантне завршетке нерва Вагуса и покрећу напад астме. Астма изазвана напором дешава се најчешће у току трчања, а знатно ређе при пливању.

Овако изгледају симптоми бронхијалне астме
-Астма се манифестује недостатком ваздуха (диспнеја), звиждањем у грудима (визинг) и кашљем. Ова три симптома су обично удружена.
-Гушење се јавља у виду напада (пароксизми диспнеје) између којих су фазе ремисије. Интензитет напада, њихова учесталост и трајање су варијабини. За време напада болесник дише убрзано, чује се визинг, презнојен је и уплашен. Заузима седећи положај и ослања се на испружене руке, да би фиксирао мишиће раменог појаса, што омогућава употребу помоћне дисајне мускулатуре.
-Крај напада је често обележен кашљем с искашљавањем густе слузи. Астма се обично погоршава ноћу, а напади се јављају између 2 и 4 сата ујутро. Најтежи клинички облик астме јесте акутни тешки напад (status astmathicus) у коме је болесник животно угрожен.

Дијагноза
Дијагноза астме поставља се на основу анамнестичких података, физикалног прегледа и испитивања функције плућа.

Лечење бронхијалне астме
Циљ лечења астме јесте уклањање симптома и успостављање нормалне или што је могуће боље функције плућа, као и смањење ризика од појаве тешких напада. Уз то, лечење треба да редукује број и тежину напада и омогући болеснику нормалан живот, укључујући и спортске активности. Испуњење наведених циљева треба обезбедити уз минималне споредне ефекте терапије. Облик и тежина опструкције кључни су параметри при доношењу одлуке о лечењу астме.
Одређивање тежине болести базира се на комбинацији клиничких критеријума и праћењу објективних показатеља опструкције. Када су познати проузроковачи астме, избегавање алергена убраја се у основне мере збрињавања астме. Овај поступак је од посебног значаја у професионалној астми.
У медикаментном лечењу астме постоји неколико група лекова који се најчешће користе: средства за превенцију опструкције (антиинфламаторни лекови) и за отклањање опструкције (бронходилататори). Према савременим ставовима, астма је инфламаторна(запаљенска) болест и у лечењу се потенцира рано увођење антиитнфламаторне терапије. Ова стратегија лечења заснована је на утврђеној улози инфламације у појави хиперреактивности и клиничких манифестација астме.
Прихвата се степенасти приступ у терапији астме, с променом степена зависно од постигнутих резултата. Да би се применио наведени став, неопхдна је процена тежине болести на основу клиничких и функцијских критеријума. Терапија и тежина болести стављају се у међусобну релацију и усклађују у зависности од постигнутог, тј. од успеха у контролисању болести.

Превенција
Астма се може спречити. Код деце у чијим је породицама забележена астма или атопија, почетни развој астме се може спречити избегавањем изложености пасивном пушењу и кућној прашини, алергенима у храни, алергенима који потичу од мачака или других животиња, грињу, полену… Савремена терапија астме помаже болесницима да спрече већину напада, реше се проблематичних ноћних и дневних симптома и остану физички активни.

Да би се постигла контрола астме, потребно је:
- Одабрати одговарајуће лекове и индивидуално их дозирати;
- Усвојити дугорочни приступ лечења астме;
- Лечити акутне нападе астме;
- Идентификовати и избегавати факторе који погоршавају астму;
Извор: стетоскоп.инфо
датум: 9.5.2024.