БРАДИКАРДИЈА

Синусна брадикардија означава успорење срчане фреквенције испод 60 удара у минуту. Спори ритам срца може бити физиолошки нормалан за неке пацијенте, док фреквенција < 60/мин може бити неадекватна за друге.

Узрок настанка
Узроци могу бити различити. Физиолошка синусна брадикардија налази се у спортиста и тежих физичких радника. Повећан тонус вагуса узрокује синусну брадикардију (сан, поремећаји вегетативног нервног система, повећање интракранијалног притиска, иктерус, рана фаза инфериорног инфаркта миокрада). Реверзибилни узроци брадикардије су: хиповолемија, хипоксија, Х јон ацидоза, хипо/хиперкалијемија, хипогликемија, хипотермија, токсини, тампонада срца, тензиони пнеумоторакс, тромбоза (коронарна или пулмонална), траума (хиповолемија, повећани ИЦП).

Клиничка слика
Синусна брадикардија се најчешће добро подноси и није праћена симптомима. Ретко, при врло спорој срчаној фреквенци, могу се појавити симптоми у виду слабости, несвестица, пресинкопа и синкопа (краткотрајан губитак свести). Симптоми и знаци лоше перфузије органа узроковане брадикардијом су хипотензија, поремећај менталног статуса, бол у грудима, конгестивно попуштање срца, конвулзије, пресинкопа, синкопа, и други знаци шока који су у вези са брадикардијом.

Дијагноза
Код синусне брадикардија на ЕКГ-у сем смањења срчане фреквенције нема промена.

Лечење
Асимптоматска синусна брадикардија не захтева лечење. Ургентна терапија потребна је код пацијената са симптомима и знацима лоше перфузије органа: хипотензијом, поремећајем менталног статуса, болом у грудима, конгестивним попуштањем срца, конвулзијама, пресинкопама, синкопама, и другим знацима шока који су у вези са брадикардијом. Иницијални третман подразумева фокусирање спасиоца на подршку "airway-а" и дисања, давање кисеоника, мониторирање пацијента, евалуацију крвног притиска и сатурације оксихемоглобина и постављање венске линије. У одсуству потенцијално реверзиблиних узрока атропин остаје лек првог избора за лечење акутне симптоматске брадикардије. Лекови другог избора су епинефрин и допамин. Треба поставити транскутани пацинг код свих пацијената који не реагују на атропин (или лекове друге линије ако то не одлаже дефинитивно збрињавање). Пацинг је такође индикован код пацијената са озбиљним знацима смањене перфузије органа.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 27.10.2022.