Болести срца и крвних судова

Чињеница је да су болести срца и крвних судова водећи узрок смртности у свету. Сваке године у свету премине неколико милиона људи од последица кардиоваскуларних болести, процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Који су фактори ризика за КВБ и како можемо да утичемо на здравље нашег срца?

Према популационом регистру за акутни коронарни синдром, године 2020. у Србији је умрло 55 305 особа од последица болести срца и крвних судова. КВБ су тако водећи узрок смртности у Србији, према подацима чак 47.3%. У КВБ убрајамо и хипертензивну болест срца, исхемијску болест срца, реуматске болести, цереброваскуларне болести и остале срчане болести ( као урођене срчане мане ). Под акутним коронарним синдромом подразумевамо акутни инфаркт миокарда, нестабилну ангину пекторис и изненадну срчану смрт. Према подацима ЗЗЈЗ Панчево, од инфаркта миокарда у нашем округу чешће обољевају мушкарци него жене ( 60:40 ). Код мушкараца се ИМ јавља најчешће око 55 године, а код жена после 60 године живота. Нажалост према статистичким подацима од ИМ обољевају све млађе особе.

Ризике за настанак КВБ можемо поделити на променљиве и непроменљиве. Међу променљиве ризике спадају они на које можемо да утичемо и превенирамо. То су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, гојазност, физичка активност, употреба дувана, шећерна болест. На непроменљиве факторе ризика, тј. факторе на које не можемо да утичемо , убрајамо године старости, пол, позитивна породична анамнезу.

Хипертензија је водећи узрок КВБ широм света, такође се назива и „тихим убицом“. Пошто умерено повишен крвни притисак најчешће пролази неопажено, много људи ни не зна да болује од хипертензије. Зато је битна примарна превенција и редовно мерење крвног притиска. Изложеност дуванском диму је према процени у 10% случајева кривац за појаву КВБ. Пушачи имају два до три пута повећан ризик од срчаног и можданог удара. Ризик је већи ако се са употребом цигарета започне пре 16-те године живота. Већи ризик је за жене пушаче него за мушкарце пушаче. Код дијабетичара КВБ представљају 60% свих смртних случајева. Према подацима 8% одраслог становништва болује од шећерне болести. Такође је важна примарна превенција настанка дијабетеса као и редовно мерење шећера у крви и благовремено лечење већ настале шећерне болести. Физички неактивне особе имају 20-30 % већи ризик од превремене смрти у поређењу са особама које су физички активне. Такође, према истраживањима физичка активност утиче на ниво ХДЛ ( „добар“ ) холестерола. Са друге стране повећан ЛДЛ ( „лош“ ) холестерола представља повећан ризик од срчаног и можданог удара. Превенцију представља лечење статинима још пре настанка компликација повишеног холестерола. Гојазност као фактор ризика је повезана са настанком хипертензије и инсулинске резистенције.

Здрава физичка активност, престанак пушења, рационална исхрана, редовне контроле притиска, холестерола и шећера у крви су препоруке како да сачувате здравље вашег срца.

КВБ= кардиоваскуларне болести

ИМ= инфаркт миокарда

Текст на основу извора преуредила др Дарина Азарија, клинички лекар Интерног одељења ОБ Панчево

Извори: www.zjzpa.org.rs