1 2 3 4 5

Вести



22. мај - Међународни дан биолошке разноврсности

Планета Земља је, због смеше гасова који чине њену атмосферу, разноврсних климатских услова, минералних богатства у саставу њених површних слојева, поседовања бројних водених површина, али и других значајних карактеристика, дом многих биљних и животињских врста.

Човек, као свесно биће, подредио је многа природна богатства својим потребама и побољшању услова свог опстанка. На жалост, то је често учињено на штету других врста, како биљних, тако и животињских. Међутим, колико год се човек сматрао супериорнијим, он је у зависном односу са осталим врстама. Уништавање или угрожавање било које биљне или животињске врсте покреће ланчану реакцију која се неповољно одржава и на људски род.

Из овог разлога, Уједињене нације су препознале потребу да се у савременом друштву, које је ослоњено на индустријализацију и технолошки напредак, подигне свест о важности очувања биолошке разноврсности на нашој планети. Отуда, уводи се обележавање међународног дана биолошке разноврсности у календар датума од глобалног значаја, а спроводи сваког 22. маја.

На конференцији УН о животној средини и развоју, познатој као „Земаљски самит у Рију“ 1992. усвојена је Конвенција о биодиверзитету, а ступила је на снагу 29. 12. 1993. Србија је ратификовала Конвенцију о биолошкој разноврсности 03.01.2002. године, законом о потврђивању Конвенције о биолошкој разноврсности („Службени гласник СРЈ”, број 11/01 – међународни уговори). По одлукама из овог акта одређено је очување биолошке разноврсности, контролисано коришћење и равномерна расподела добити експлоатације биолошких, односно генетских компоненти.

О зависности човека од осталих биолошких врста, временом су посведочили многи научни докази. Такође, доказано је да је управо активношћу човека уништен велики број станишта, а самим тим и умањена популација бројних биолошких врста. Неке од тих активности су: индустријски развој (са посебим освртом на ослобађање бројних загађујућих продуката при производњи и њихово депоновање у земљишту, води и ваздуху), изградња инфраструктуре, пољопривреда, прекомерена експлоатација...

Процењује се да је у последњих 50 година учињено највеће нарушавање природне равнотеже у историји човечанства. Губитак зелених површина је изразито убрзан. Око 8% штетних гасова у атмосфери потиче од крчења и паљења тропских шума. Губитак мочварних површина је тренутно око 3 пута бржи од нестајања шумских површина. Све то даље доводи до измене процентуалне заступљености гасова у ваздуху, и то на штету кисеоника, а драстичног повећања угљен диоксида и многих штетних гасова. Отуда се јављају и разне климатске промене. Последица свега овога је смањење популације сисара, птица, водоземаца, гмизаваца и риба за око 68% у периоду од 1970. до 2016. године.

Са друге стране, бројна истраживања недвосмислено указују на човека као на једну карику ланца, а не власника свих биолошких добара и потврђују потребу за обуздавањем угрожавања и уништавања осталих врста. Тако је, на пример, установљено да:

- риба обезбеђује 20% животињских протеина за око 3 милијарде људи
- више од 80% људске исхране обезбеђују биљке
- око 80% људи из руралнх средина у земљама у развоју користи традиционалне биљне лекове као основни вид лечења
- губитак биодиверзитета може проширити зоонозе – болести које се преносе са животиња на људе

Због свега наведеног, данас позивамо све људе да преиспитају своје приоритете и прихвате да ова планета није само наш дом. Што је разноврснији биљни и животињски свет, то је и наша животна средина боље место за наш опстанак. Такође, сва богатства која су нам пружена, морамо сачувати за генерације које долазе после нас.

Текст на основу извора уредила др Миломирка Димитријевић, Одељење за физикалну медицину и рехабилитацију

Литература:
1) https://balkangreenenergynews.com/rs/medjunarodni-dan-biodiverziteta-izgradnja-zajednicke-buducnosti-za-sve-vrste-na-planeti/
2) https://www.zjz.org.rs/22-maj-medjunarodni-dan-bioloske-raznovrsnosti/

Oпшта болница Панчево
датум: 19.5.2024.