Тровање бензодиазепинима

Бензодиазепини (БЗД) убрајају се у групу анксиолитика и засигурно су најчешће прописивани лекови у светским оквирима.У свим случајевима тровања лековима, бензодиазепини, сами или у комбинацији са другим лековима и/или алкохолом, учествују са близу 60%. Разлог је свакако и због тога што су то најчешће прописивани лекови због своје анксиолитичне ефикасности, сигурности примене и ниске цене.

Механизам токсичног деловања

Највећи број симптома и знакова у акутном тровању резултат су седативног деловања на ЦНС у коме ови лекови делују селективно на полисинаптичке путеве стимулацијом инхибиторног дејства неуротрансмитера ГАБА-е. Истовремено, ослобођена ГАБА изазива хиперполаризацију постсинаптичке мембране повећавајући пропустљивост за хлорни јон. На тај начин бензодијазепини повећавају ниво ГАБА-е у мозгу, што је њихово примарно неурохемијско деловање. Чак и у високим дозама бензодијазепини немају већи ефекат на респираторни центар, али у комбинацији са алкохолом и другим психофармацима могу потенцирати депресивно деловање на респирацију. Бензодиазепини имају и антихолинергички ефекат који се испољава широким зеницама, сувоћом уста и тахикардијом.

Клиничка слика

Клиничком сликом доминирају знаци седације са поремећајем свести све до нивоа коме, атаксија и дизартрија, хипотонија, хипорефлексија, мидријаза и нистагмус. Меду кардиоциркулаторним поремећајима тахикардија је најчешћи знак. У ЕКГ-у се могу запазити различите сметње у провођењу, АВ блок И степена, интервентрикуларне сметње провођења, па и блок леве гране. Од метаболичких поремећаја најчешће се региструје хипокалемија а описан је и случај псеудохиперосмоларне коме без кетоацидозе.

Лечење

Као и код осталих тровања лековима, уколико претходно нису потребне мере кардиопулмоналне реанимације, треба испрати желудац, дати активни угаљ и лаксативе, кориговати ацидобазни и електролитски дисбаланс. У случајевима дубљег поремећаја свести (сопор, кома) и депресије дисања, средство избора је флумазенил, специфични антагонист бензодиазепинских рецептора. Већ после једне ампуле од 0,5 мг болесник се обично буди из коме, постаје свестан, одговара адекватно на постављена питања а дисање се нормализује. Уколико има потребе доза се може поновити јер је полувреме елиминације флумазенила много краће од бензодиазепина и често долази до реседације.

Извор:

https://simptomi.rs/bolesti/22-infektivne-bolesti/2632-trovanje-bnzodijazepinima