БЕЛОВА ПАРАЛИЗА

Под појмом Белове парализе се подразумева унилатерална периферна парализа фацијалног нерва непознатог узрока и без оштећења других кранијалних живаца.

Етиологија је непозната. Постоји више теорија око могућег узрока: инфекција и инфламација (вирусна, аутоимуна), васкуларна исхемија, хладноћа итд. Највроватније су врусног порекла и изазване су пре свега Herpes simplex вирусом.

ПАТОГЕНЕЗА: без обзира на врсту узрока, знатну улогу игра оток нерва, који настаје у свим патолошким стањима.

КЛИНИЧКА СЛИКА: Болесници скоро увек наводе да су били изложени промаји: вожња аутомобилом поред отвореног прозора, спавање поред отвореног прозора, мокра коса и сл. Најчешће болест починје болом иза ушне шкољке, који прати једнострана периферна парализа фацијалног живца - БОЛЕСНИК НЕ МОЖЕ ДА ЗАТВОРИ ОКО, НЕ НАБИРА ЧЕЛО, А ПРИ ПОКАЗИВАЊУ ЗУБА ПАРЕТИЧНА СТРАНА СЕ НЕ КРЕЋЕ. Искривљеност лица најчешће настаје постепено и развија се на два начина: БРЗИ ОБЛИК ( парализа се развија у току 2-4 дана) и СПОРИ ОБЛИК (траје око две недеље). Парализа је комплетна у 70% случајева. Болесник може имати појачану осетљивост на звук због парализе стапедијалног мишића и проблеме са оком (иритација и кератитис) због поремећеног рефлекса трептања. Као последица поремећаја функције m.orbicularis occuli могућа је и епифора и поред смањене секреције сузних жлезда.

ДИЈАГНОЗА: поставља се искључивањем осталих могуићх узрока. На то указује и унилатерална периферна парализа фацијалиса која се манифестује нагло или у току неколико дана, са нормалним отолошким налазом, нарочито ако је овоме претходио продромални синдром вирусног тока и ако је праћена ретроаурикаларним боловима и фацијалним дизестезијама.

ТЕРАПИЈА: Током једног до два месеца може се спроводити конзервативна терапија:

-витаминска терапија;

-антивирусна терапија (фамцикловир 3 пута дневно 7 дана);

-вазодилататотна терапија;

-гликокортикоидна терапија;

-физикална терапија.

У случају да нема знакова опоравка након два месеца од почетка парализе, индикована је декомпресија фацијалног живца транстемпоралним приступом.

ПРОГНОЗА: Обзиром на веома повољан спонтани ток болести, основно питање у лечењу јесте како препознати пацијента код кога неће доћи до оваковог исхода болести. Ниједан од бројнох прогностичких тестова нема већу вредност. Клинички ток болести, који се види током месец дана до два, јесте једини реалан знак који може указивати на прогнозу. Спонтани опоравак се бележи у већини случајева, без последица. Код 15% болесника заостаје пареза неке од грана фацијалиса или се јављају синкинезије.

Најозбиљнија компликација је оштећење рожњаче због смањене секреције суза! Најбољи третман је влажење ока и редовно праћење од стране офталмолога.

Текст на основу извора уредио др Лука Мађарац,ОБ Панчево

Извор: "Оториноларингологија са максилофацијалном хирургијом" групе аутора Медицинског факултета УБ