2. април – Светски дан аутизма

Светски дан аутизма обележава се 2. априла последњих петнаест година. Циљ обележавања овог датума је пружање помоћи и повећањe разумевања за особе са аутизмом, дајући им подршку широм света.

Аутизам или поремећај аутистичног спектра односи се на широк спектар стања које карактеришу поремећаји у социјалним вештинама и комуникацији, понашање које се понавља, променама у говору и невербалној комуникацији. Начини на које људи са аутизмом уче, размишљају и решавају проблеме могу варирати од висококвалификованих до озбиљних изазова. Неким особама са аутизмом може бити потребна значајна подршка у свакодневном животу, некима мања подршка, док у неким случајевима живе потпуно независно.

Знаци аутизма се обично појављују у узрасту друге или треће године живота. Нека повезана кашњења у развоју могу се појавити и раније, а често се могу дијагностиковати већ са 18 месеци. Истраживања показују да рана интервенција доводи до позитивних исхода касније у животу за особе са аутизмом.

Фактори ризика за настанак аутизма:

-Генетски фактори – истраживања нам говоре да аутизам има тенденцију да се јавља међу члановима исте породице. Промене у одређеним генима повећавају ризик да ће дете развити и аутизам. Ако родитељ носи једну или више ових промена гена, оне се могу пренети на дете (чак и ако родитељ нема аутизам)

-Фактори ризика из околине – истраживања такође показују да одређени утицају околине могу додатно повећати (или смањити) ризик од аутизма код људи који су генетски предиспонирани за овај поремећај

У повећани ризик за настанак аутизма спада старији узраст родитеља, компликације током трудноће и порођаја (нпр. екстремно недоношчад пре 26 недеља, мала порођајна тежина, вишеплодне трудноће, трудноће у размаку од мање од годину дана. У смањен ризик за настанак аутизма спада употреба витамина који садрже фолну киселину у пренаталном периоду, пре и током зачећа као и током трудноће. Узимање здраве хране, избегавање инфекција и редовне контроле код изабраног гинеколога могу повећати шансе за рађање здравог детета.

Свака породица има јединствено искуство са дијагнозом аутизма, а за неке то одговара времену вакцинације њиховог детета. Истовремено, научници су спровели опсежна истраживања у последње две деценије како би утврдили да ли постоји било каква веза између вакцинације у детињству и аутизма. Резултати овог истраживања су: вакцине не изазивају аутизам. Америчка академија за педијатрију је спровела опсежно истраживање на ову тему. Свако дете или одрасла особа са аутизмом има јединствене снаге и изазове, тако да не постоји јединствен приступ лечењу и интервенцији аутизма. Многи људи са аутизмом имају додатна медицинска стања као што су поремећај спавања, епилептични напади и гастроинтестинални дистрес. Решавање ових стања може побољшати пажњу, учење и сродна понашања. Свака интервенција или план лечења аутизма треба да буде прилагођен специфичним потребама особе. План лечења неке особе може укључити интервенције у самом понашању, лекове, друге терапије или комбинацију свих.

Док аутизам не добије дијагнозу и не отпочне са лечењем, родитељи могу помоћи тако што ће пратити друштвени и емотивни развој детета те уколико оно не изгледа онако како би требало, не треба да чекау да би порадити на отежаном развоју и вези са дететом.

Текст на основу извора уредио др Октавијан Баба, Интерно одељење ОБ Панчево

Извори:

-www.autismspeaks.org

-uziceoglasnatabla.com