Деца под спектром аутизма – сликари, фотографи и најбољи пријатељи

Звезда америчког фудбала, Дан Орловски, ових дана постао је виралан на друштвеним мрежама јер је студио у коме је говорио о актуелним спортским дешавањима био излепљен веома интересантним цртежима, за које се испоставило да је све до једног нацртао његов син који потпада под спектром аутизма. То је још једном подсетило нацију на то колико је битно интегрисати децу под спектом аутизма у свакодневне животне токове, јер из дана у дан показују колико талената „чучи“ у њима. Аутизам и уметност имају веома снажну и посебну везу – а посебну „ноту“ даје њихова креативност и често дубоко емотиван начин изражавања.

О томе колико је њихово памћење заправо фотографско, говори и пример британског уметника Стефана Вилтшира који је надалеко познат по својој изузетној способности да нацрта детаљне градске пејзаже из сећања. Са три године живота му је дијагностикован аутизам, а прве речи је изговорио са 5 година, при чему је његова прва реч била „папир“, што одражава његову рану љубав према цртању. Познат је по птоме што црта целе градове из сећања, након кратких хеликоптерских летова изнад њих. Године 2006., одликован је титулом Члана Реда Британске Империја за допринос уметности.

А шта је заправо аутизам?

Аутизам се дефинише као развојни поремећај који карактерише склоност у понашању и комуникацији које утичу на способност особе да управља друштвеним интеракцијама и такође узрокује репетитивно и ограничено понашање. У свету, преко 7.500.000 људи потпада под спектром аутизма.Појам „аутизам“први пут је 1911. године искористио психијатар Еуген Блеулер, који је овим термином желео да опише специфичан скуп симптома који су се тада сматрали симптомима шизофреније, односно, као изражено социјално дистанцирање.1943. године, педијатријски психијатар др Лео Канер је у свом чланку „Аутистички поремећаји афективног контакта” окарактерисао аутизам као друштвени и емоционални поремећај, а 1944. Ханс Аспергер је објавио „Психопатолошки чланак о аутизму” где је описао аутизам као поремећај нормалне интелигенције деце која имају потешкоћа са социјалним и комуникацијским вештинама. Ови чланци су били важан допринос студијама које су помогле да се аутизам класификује као поремећај одвојен од шизофреније 1980. године.Уз континуирано праћење и истраживање о аутизму, 2. април је Генерална скупштина Уједињених нација, Резолуцијом 62/139 прогасила „Светским даном аутизма“. Званична декларација је постављена 18. децембра 2007. године, са идејом како би се земље чланице подстакле да предузму акцију у подизању свести о особама са поремећајем из аутистичног спектра и пруже подршку истраживању и проналажењу нових начина за побољшање здравља и инклузије.

Коначно, појам аутизма као спектра је 2013. године развила „Америчка психијатријска асоцијација” у петом издању „Дијагностичког и статистичког приручника за менталне поремећаје” комбиновањем свих поткатегорија аутизма и сродних стања у једну јединствену категорију, укључујући различите карактеристике, озбиљност и приказ симптома.

Како се манифестује аутизам?

-Недостаци социјално-емоционалног реципроцитета, који се крећу, на пример, од абнормалног друштвеног приступа и неуспостављања нормалног разговора до смањеног дељења интереса, емоција или афекта – често је немогуће започети друштвену интеракцију.

-Недостаци невербалног, комуникативног понашања који се користи за социјалну интеракцију, у распону од лоше интегрисане вербалне и невербалне комуникације (на абнормалности у контакту очима и говору тела или недостатке у разумевању и употреби гестова) до потпуног недостатка израза лица и невербалне комуникације.

-Недостаци у развоју, одржавању и разумевању односа, у распону од потешкоћа у прилагођавању понашања различитим друштвеним контекстима до одсуства интересовања за вршњаке.

-Стереотипни или понављајући моторни покрети, употреба предмета или говора (нпр. једноставни моторички стереотипи, превртање предмета, ехолалија).

-Инсистирање на истоветности, нефлексибилно придржавање рутине или ритуализовани обрасци вербалног или невербалног понашања (нпр. екстремна узнемиреност при малим променама, потешкоће при променама, ригидни обрасци размишљања, ритуали поздрављања, потреба да се иде истим путем или једе исту храну сваки дан). -Веома ограничени, фиксирани интереси који су абнормални по интензитету или фокусу (нпр. снажна везаност или преокупација необичним објектима, претерано ограничени или персеверативни интереси).

-Хипер или хипореактивност на ствари из околине - нпр. очигледна равнодушност према болу/температури, негативан одговор на специфичне звукове или текстуре, прекомерно мирисање или додиривање предмета, визуелна фасцинација светлима или покретом.

Ови симптоми су резултат основних изазова у способности детета да доживи свет сопственим чулима. Када су ови изазови значајни, они ометају способност детета да расте и учи, и могу довести до дијагнозе аутизма.Иако се о обрасцу понашања деце под спектром аутизма доста говори униформно – морамо напоменути да нека деца могу да се фокусирају, присуствују и да се ангажују у односу са другима, али могу само на ограничен начин да учествују у напредном току комуникације, јер им је тешко смислено користити језик или повезати идеје за логично размишљање. Друга деца показују извесно савладавање основа и способност да се укључе у сложенију комуникацију, као и способност да креирају идеје и логички их користе, али су веома ограничени у свом капацитету да примене ове способности у разним ситуацијама. Према томе, иако нека деца могу да испоље уобичајене симптоме који доводе до дијагнозе поремећаја из аутистичног спектра, њихови индивидуални обрасци – а самим тим и њихова развојна путовања – су прилично различити.

Савети за родитеље деце која потпадају под спектром аутизма

-Научите што је више могуће о поремећајима из аутистичног спектра

-Повежите се са другим родитељима деце са аутизмом

-Потражите стручну помоћ за одређене проблеме

-Одвојите време за себе и друге чланове породице

Имати дете са аутизмом утиче на целу породицу. То може бити стресно, дуготрајно и скупо. Важно је обратити пажњу на физичко и емоционално здравље целе породице. Специфичне дијагностике и терапије нема, али је едукација и свакодневно учење о аутизму као и детету као индивидуи пресудно како би се што једноставније дете интегрисало у друштвено заједницу.

Не заборавите, међу некима од њих крију се нови чланови академије, врсни уметници, али пре свега добри људи и пријатељи.

Текст на основу извора припремио др Владимир Чукић, одељење за Неурологију Опште болнице Панчево.

Извор:

https://www.icdl.com/parents/about-autism

https://autismsociety.org

https://www.psychiatry.org/patients-families/autism/what-is-autism-spectrum-disorder

https://thewaltdisneycompany.com/nfl-live-world-autism-awareness-day/