1 2 3 4 5

Вести



Астма код деце

Најчешће хронично респираторно обољење код деце предшколског и школског узраста је астма. Два пута чешће јавља код дечака него код девојчица, али се у периоду адолесценције овај однос изједначава. Продужен експиријум и свирање у грудима указују на астму.

Код већине оболеле деце симптоми су под контролом, али је болест узрок одсуствовања из школе, ограничења физиче активности, као и стресних ситуација за оболело дете и породицу. Према подацима из литературе, око милион људи умире сваких десет година од астме. Разлози за ово нису у потпуности разјашњени.

Разликујемо две главне групе ризико фактора, а то су:

-Чиниоци ризика за настанак астме – индуктори

- Чиниоци који доводе до настајања симптома или погоршања астме – покретачи

Најважнији предиспонирајући фактори (индуктори) су наслеђе, атопија и хиперреактивност дисајних путева. Термин атопија није јасно дефинисан али се описује као група поремећаја која има склоност да се појављује код неких особа и чланова њихове породице. Атопија је и генетска склоност ка алергијском реаговању. Алергија је клиничка манифестација атопије на неком органу или ткиву. Најважнији потпомажући фактори (покретачи погоршања) јесу вирусне респираторне инфекције, инхалаторни алергени и алергени хране, лекови (аспирин и нестероидни антиреуматици), дувански дим, аерозагађивачи, конзерванси и вештачке боје у храни, емоције, напор и промена времена. Најчешћи алергени су кућна прашина и гриње. Врло јаки алергени су и длаке животиња, посебно мачке, фецес бубашваба, и полени трава (од краја априла до средине јесени), дрвећа (рано пролеће) и корова.

Према тежини клиничких знакова пре лечења, астма се дели на интермитентну, благу трајну, умерено упорну и тешко упорну. А када је у питању контрола астме, ради се о контролисаној, делимично контролисаној и неконтролисаној астми.

Постављање дијагнозе је теже што је дете млађе, јер не постоје тестови којима би се могло доказати да је дете има. Код старије деце (након 5. године) треба урадити спирометрију, тест којим се мери капацитет плућа и брзина протока ваздуха кроз дисајне путеве.

Основни симптом је кашаљ. Карактеристичан је ноћни кашаљ и кашаљ при напору. Кашаљ је продуктиван и обично се завршава искашљавањем жилавог и стакластог испљувка. Уз кашљање, астму карактеришу и следећи симптоми: субјективни осећај тешког дисања, гушење, често ноћу или у раним јутарњим часовима, стезање у грудима, знаци диспнее (лепршање ноздрва, коришћење помоћне дисајне мускулатуре), свирање у грудима (визинг). У тежим нападима уз изражене знаке отежаног дисања види се да је грудни кош у инспираторном положају, са високо постављеним раменима, може да се јави бледило, цијаноза, поремећаји свести, тешкоће у храњењу детета.

Циљ терапије јесте да се детету омогући да води нормалан живот, односно да се смање симптоми који су израженији ноћу и учесталост погоршања, смањи потреба за хитним посетама лекару као и потреба за бронходилататорима, сведе на минимум могућност испољавања нежељених дејстава лекова и омогућава нормална физичка активност детета. Исто тако, лечењем треба постићи побољшање, ако не и нормализацију плућне функције (дневне варијације ПЕФ-а мање од 20%). У терапији се користе краткоделујући и дугоделујући бета-2 агонисти, гликокортикоиди, антихолинергици, стабилизатори мастоцита, блокатори леукотријенских рецептора, метилксантини. Могу се користити у виду таблета, раствора за инхалацију, као и у облику раствора за распршивање, односно пумпица. Код употребе пумпице потребно је знати да је сврха инхалације узимање што веће количине аеросола (праха који се испршује из пумпице). Честе су грешке у координацији удаха и ослобађања лека. Оно што се неретко дешава јесте да неискусни појединци притисну пумпицу пре него што почну да удишу. Лек остаје залепљен у усној дупљи и мања количина је отишла у плућа. То је и разлог зашто се користе различите коморе. Потребно је добро обучити болесника за правилну примену инхалационих лекова, јер је једино правилном техником инхалације могуће искористити одговарајућу дозу лека.

Текст на основу извора уредила: Др Мирјана Карличић, лекар Интерног одељења

Извори:

1. Бергман-Марковић, Б. (2011). Улога ЛОМ-а у алергијским болестима дишног сустава. МедиKус, бр.20, стр.181-185

2. Божић-Крстић, В. Ракић, Р. и Павлица, Т. (2003). Гласник Антрополошког друштва Југославије. Телесна висина и маса предшколске и млађе школске деце у Новом Саду, бр. 38, стр. 91-100,

3. Бојић, В., Каменов, Б., Јовановић, В., Кованџић, Р., Цоцојевић, Г., (2006). Дечје болести. Утицај фактора спољашње средине на развој дечје астме. Medianae, бр.45 (1), стр. 27–31,

4. Бошњак Петровић В. и сар. (1998). Смернице за дијагностиковање и лечење астме. Београд: Medicina moderna

5. Александра Тодоровић(2024.), Утицај фактора спољашње средине на развој бронхијалне астме код деце, Мастер рад: Нови Сад.