5. мај – Међународни дан борбе против астме

Астма је хронични инфламацијски процес у дисајним путевима, у коме учествују многе ћелије, укључујући мастоците и еозинофилне леукоците. Болест се код осетљивих особа манифестује отежаним дисањем, звиждањем у грудима (визинг) и кашљем, удруженим са распрострањеном, али варијабилном опструкцијом у дисајним путевима, најчешће реверзибилном спонтано или применом терапије. Болест се карактерише појачаном реактивношћу бронхија на различите надражаје.

ЕПИДЕМИОЛОГИЈА:

Астма је болест чија се преваленца повећава последњих 20 година, како у развијеним земљама, тако и у земљама у развоју. Преваленца астме варира од 5 до 25%, и јавља се у свим старосним добима.

ЕТИОЛОГИЈА:

У зависности од чинилаца који је изазивају, астма се дели на атопијску (екстринзик) и неатопијску (интринсик) астму.

ЕКСТРИНСИК АСТМА

Присуство других алергијских болести

Позитивне кожне пробе на различите алергене

Повишена концентрација ИгЕ у серуму

ИНТРИНСИК АСТМА

Нема података о алергијама у личној анамнези

Негативне кожне пробе

Нормалан ниво ИгЕ у серуму

ПАТОГЕНЕЗА:

Заједничка карактеристика свих облика астме јесте неспецифична хиперреактивност трахеобронхијалног стабла. То значи да ће након деловања надражаја из спољне или унутрашне средине доћи до интензивнијег одговора бронхијалног стабла него што се догађа код нормалне реактивности. Након излагања дисајних путева неком од етиолошких фактора астме, из ћелија имуног система се ослобађају медијатори који изазивају интензивну инфламацијску реакцију уз сужавање дисајних путева (бронхоконстрикцију), васкуларну конгестију, појачано стварање и успорену евакуацију слузи.

КЛИНИЧКА СЛИКА:

Астма се манифестује недостатком ваздуха (диспноја), звиждањем у грудима (визинг) и кашљем. За време напада болесник дише убрзано, чује се визинг, презнојен је и преплашен. Заузима седећи положај и ослања се на испружене руке да би фиксирао мишиће раменог појаса, што омогућава употребу помоћне дисајне мускулатуре. Аускултацијом плућа чује се продужен експиријум, ослабљен дисајни шум и полифони визинг приликом удисаја и издисаја. Симптоми астме имају дневни ритам: обично се погоршавају у току ноћи и у раним јутарњим сатима. Најтежи клинички облик астме јесте акутни тешки напад у коме је болесник животно угрожен.

ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ДИЈАГНОЗА:

Разликовање бронхијалне астме од других сличних болести углавном није тешко. У обзир долазе опструкција горњих дисајних путева услед присуства страног тела, тумора или едема ларинкса, акутно попуштање леве коморе срца, рецидивне плућне емболије и хронични опструктивни бронхитис.

ТЕРАПИЈА:

Циљ лечења астме јесте уклањање симптома и успостављање оптималне могуће функције плућа, као и смањење ризика од појаве тешких напада. Уз то, лечење треба да редукује број и тежину напада и омогући болеснику нормалан живот, укључујући и спортске активности. Када су познати проузроковачи астме, избегавање алергена се убраја у основне мере збрињавања. У медикаментном лечењу астме постоји неколико група лекова који се најчешће користе: АНТИИНФЛАМАЦИЈСКИ ЛЕКОВИ (кортикостероиди, кромогликат, недокромил) и БРОНХОДИЛАТАТОРНИ ЛЕКОВИ (Бета-2 агонисти, метилксантини, антихолинергици).

Литература: "Интерна медицина" , Медицински факултет Универзитета у Београду

Др Лука Мађарац, Инфективно одељење Опште болнице Панчево