АРТРОЗА

Дегенеративне промене зглобне хрскавице, које затим узрокују промене и на осталим деловима зглоба (зглобна чаура, кост), а пре или после се карактеришу болом и оштећеном функцијом зглоба, називају се артроза, остеоартроза или остеоартритис

Учесталост
С обзиром на модеран начин живота, артрозе данас представљају велики социо-медицински проблем, нарочито у развијеним земљама. Епидемиолошка истраживања показала су да се у високо развијеним земљама света у 50% особа старијих од 40 година на зглобовима могу доказати артротске проене, али су у тој доби претежно клинички без симптома.

Узрок настанка
Упркос интензивним истраживањима, узрок настанка дегенеративних болести зглобова још увек је недовољно познат. Процес старења ткива, многи спољашњи фактори, поремећаји хормонске равнотеже и наследна предиспозиција, представљају факторе одговорне за настанак артроза. Зависно од узрока настанка дегенеративних болести зглобова, разликујемо примарне и секундарне артрозе. Код примарних артоза, уз нормално оптерећење, постоји “слабост” хрскавице непознатог порекла. Код секундарних артроза, уз нормалну хрскавицу постоји преоптерећење, а може бити последица повреде, урођене аномалије зглобова, метаболичких и ендокриних болести, упала итд.

Клиничка слика
Деформација зглобова, крепитације - чујност при покретању зглоба, осетљивост на палпацију - болна осетљивост подручја стварања коштаних апозиција, нестабилност зглоба–због честих излива у зглобну шупљину, уз смањену функцијску способност зглоба. Артротски процес може захватити сваки зглоб, али претежно су захваћени ножни зглобови ( кук, колено, скочни) и зглобови кичме јер су најоптерећенији. Најпре долази до размекшања и стањења зглобне хрскавице услед чега се сужава зглобни простор. То узрокује реакцију околне (субхондралне) кости која се згушњава (склерозира), стварају се нове коштане накупнине (остеофити), а на крају и попушта услед оптерећења па настају коштане цисте тј. шупљине у кости. Услед свих описаних промена, јављају се симптоми у виду бола, смањене покретљивости, смањеног тонуса и пропадања околне мускулатуре и др. Симптоми болести напредују с временом и интензитетом дегенеративних промена - контрактура зглоба, задебљања зглоба

Дијагноза
Осим на основу симптома, болест можемо дијагностиковати и на темељу рендгенографије. Карактеристичне радиолошке промене на захваћеним зглобовима потврђују дијагнозу, али ваља напоменути како радиолошке промене нису увек у корелацији с клиничким симптомима. У изузетно ретким случајевима у дијагностици се можемо користити и другим радиолошким претрагама (ЦТ, НМР).

Лечење
Нажалост, промене на хрскавицама и костима су иреверзибилне (непоправљиве). Лечење се састоји у смањењу болности и мишићног спазма, побољшању функције, спречавању контрактура и оспособљавању за активности дневног живота. Лечење може бити:
лековима – антиреуматици, антифлогистици, миотонолитици,
физикална терапија – хидротерапија (омогућава покрете у зглобу са смањеним оптерећењем), кинезитерапија (растеретне вежбе и потом јачање мишића стабилизатора зглоба) и електротерапија (углавном аналгетска)
хируршко лечење (палијативни, каузални, артропластике, артродезе и експериментални покушаји замене или регенерације хрскавице)

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 14.1.2023