АНТИАРИТМИЦИ

Антиаритмици су лекови за лечење неправилног ритма рада срца. Као антиаритмици могу се користити четири групе кардиолошких лекова – блокатори натријумских и калијумских канала – антиаритмици у ужем смислу, бета блокатори, блокатори калцијумових канала и срчани гликозиди (дигоксин, метилдигоксин).Међутим, појам антиаритмици обично је резервисан само за блокаторе натријумских и калијумских канала, па стога кажемо да су блокатори натријумских канала антиаритмици у ужем смислу.

Крајњи циљ примене антиаритмика јесте успостављање правилног ритма срца. Чак и када конверзија у синусни ритам није могућа, антиаритмици могу бити корисни у превенцији појаве тешких или чак леталних аритмија. Сви антиаритмици директно или индиректно мењају проходност јона кроз станичну мембрану, мењају физичке особине акционог потенцијала. Пожељна антиаритмијска премена механизама деловања није идеална-ба због тога што поједини антиаритмици могу имати и врло често имају, више начина деловања. Који ће антиаритмик бити лек првог избора зависи, наравно, од етиологије срчане аритмије, хемодинамског стања болесника и од вероватности појаве нежељених и/или по живот опасних аритмија у интеракцији са другим антиаритмицима. Приликом настанка аритмије препоручује се примена монотерапије. Ако се дејство антиаритмика не испољи у краћем временском периоду, није постигнут жељени учинак, дозу лека треба адекватно повећати или поступити по степену да се примена антиаритмика неделотворан и започне примена другог антиаритмика.

Текст према извору уредио: Медицински техничар Кристиан Антал, интерно одељење, коронарна јединица, ОБ Панчево

Извор:

1.Јолић М., Виновић Љ., Ђорђевић Д. Нега болесника, Народна књига Србије

2.Милојевић Д. и сарадници. Интерна медицина, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.