Анеуризма аорте

Анеуризма аорте је локализовано, трајно проширење крвног суда од најмање 50% ширег пречника, у односу на крвни суд здраве особе истог пола и старости, а која садржи сва три слоја зида. Псеудоанеуризма (лажна анеуризма) настаје као последица пуцања зида аорте, с изливањем крви у периартеријско везивно ткиво, при чему постоји слободна комуникација са луменом аорте (пулсирајући хематом). Код сваке анеуризме аорте потребно је описати величину, локализацију, морфологију и етиологију. Морфолошки, анеуризма може да буде фузиформна (проширење целе циркумференције зида аорте) и сакуларна (проширење само једног дела циркумференције зида аорте). Према локализацији, анеуризме аорте могу да буду абдоминалне и торакалне.

Анеуризме могу да се јаве на било ком делу аорте. Најшечће су анеуризме абдоминалне аорте (у 3- 9% мушкараца старијих од 50 година) које су у 90% случајева локализоване инфраренално, а пет пута су чешће код мушкараца него код жена. Анеуризме торакалне аорте знатно су ређе и најчешће су локализоване у усходној аорти (око 60%), а најређе у луку аорте.

У патогенези анеуризме аорте учествују атеросклероза, фактори спољашње средине, хемодинамски, имунолошки и генетски фактори. Они утичу на деградације еластина и колагена у зиду аорте, што доводи до слабљења зида и дилатације аорте. Најчешћи узрок анеуризми усходне аорте је цистична дегенерација медије, обично код Марфановог синдрома, док је атеросклероза најчешћи узрок анеуризми лука и десцендентне аорте. Други важни фактори су дуготрајна нерегулисана хипертензија, инфективни аортитиси, траума и дисекција аорте као и наследни поремећаји (бикуспидна аортна валвула и синдром фамилијарне анеуризме торакалне аорте).

Симптоми код болесника са анеуризмом торакалне аорте су бол у грудима и вилици, диспнеја и плетора. Код болесника са анеуризмом абдоминалне аорте јављају се абдоминални бол, хипотензија и пулсирајућа маса у епигастријуму. Већина анеуризми аорте може дуго да буде асимптоматско јер споро расту, па се откривају случајно, као пулсирајућа маса током физикалног прегледа, или на рентгенском или ултразвучном прегледу.

Дијагнозна анеуризме абдоминалне аорте се поставља ултразвучним прегледом, контрастним ЦТ- ом или МР, а анеуризме торакалне аорте ЦТ-ом. Анеуризме торакалне аорте се не могу открити физикалним прегледом, али се често могу видети на рентгенском снимку грудног коша као проширење сенке медијастинума или аортног дугмета, или као померање трахеје од средње линије. Код особа оба пола старијих од 65 година, које су пушачи или имају позитивну породичну анамнезу, саветује се ултразвучни скрининг анеуризме абдоминалне аорте.

Циљ лечења анеуризме аорте је смањење ризика од даљег ширења и руптуре анеуризме. Најважнија је контрола крвног притиска, када се примењују бета блокатори и инхибиотори ангиотензин конвертујућег ензима. Код асимптоматских болесника са ААА пречника 3-3.9 цм и повећањенм пречника мањим од 10% годишње, препоручује се контрола фактора ризика и контролни ултразвучни преглед на годину дана. Код асимптоматских ААА пречника 4.5-5 цм ултразвучно праћење треба да се обави сваких 6 месеци. Код симптоматских и асимптоматских ААА пречника већих од 5.5 цм препоручује се хируршко лечење. Код асимптоматских болесникса са АТА који не захтевају хируршки захват препоручује се неинванзивно праћење ЦТ и МР на 6-12 месеци. Хируршка интервенција потребна је и код анеуризми торакалне аорте већих од 5 цм код Марфановог синдрома или бикуспидни аортне валвуле. Хируршко лечење састоји се од постављања хируршког графта. Ако су анеуризмом захваћене гране аорте, неопходна је њихова реимплантација у графт. Перкутано пласирање ендоваскуларних стент графтова унутар анеуризме је алтернатива хируршком лечењу ААА и анеуризми десцендентне торакалне аорте, наоричито код старијих болесника са коморбидитетима и високим оперативним ризиком.

Већина анеуризми има прогресиван ток, а ризик од руптуре се повећава са величином анеуризме. Око 30-50% болесника са руптуром ААА умире пре доласка у болницу, док 30-40% умире у болници пре операције. Оперативни морталитет хитних случајева је висок и износи 40-50%. Анеуризме торакалне аорте мање од 5 цм спорије се увећавају и ретко руптурирају. Ризик од руптуре АТА се значајно увећава ако је пречник већи од 6 цм.

Текст на основу извора уредио др Октавијан Баба, лекар Службе за интерну медицину ОБ Панчево

Извори:
„Интерна медицина“ – Петар М. Сеферовић и сарадници (издање 2021.)
Стетоскоп.инфо
Крениздраво.дневник.хр

датум: 28.8.2024