АЛЕРГИЈЕ (АЛЕРГИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕ)

Алергијска реакција представља претерану, несврсисходну и неспецифичну реакцију организма на неки стимулус или супстанцу, која иначе не би требало да буде штетна по организам.

Како настаје алергијска реакција?
Наш имуни систем задужен је за заштиту организма од штетних супстанци, микроорганизама и њихових продуката, отрова итд. Имуни систем штити организам стварањем антитела који се боре са свим штетним материјама. Међутим, у алергијској реакцији, та антитела реагују на супстанце које иначе нису штетне по организам (на пример, полен, прашина, метали или лекови).
Супстанце које изазивају алергијску реакцију називају се алергени.

Алергијска реакција се развија кроз 2 фазе. Прва фаза је фаза сензибилизације тј. први контакт са алергеном. У току првог контакта, имуни систем се тек упознаје са алергеном. Ћелије имуног система обрађују алерген и сходно томе стварају “одбрану”. Баш из тог разлога обично не долази до алергијске реакције при првом контакту са алергеном. Долази до стварања антитела ИгЕ класе, специфичних за алерген. Након фазе сензибилизације имуни систем је спреман за следећи контакт са алергеном.

Када поново дође до контакта са истим алергеном, имуни систем активира свој унапред припремљени одговор и изазива алергијску реакцију. Претходно створена антитела ИгЕ класе, сада повезана са мастоцитима, препознају алерген. Долази до ослобађања цитокина и проинфламаторних медијатора из мастоцита. Про-инфламаторни медиатори и цитокини сигнализирају осталим ћелијама имуног система да је неопходна одбрана и тиме још више појачавају имуни одговор. Ослобађање проинфламаторних медиатора из мастоцита доводи до повећане концентрације хистамина у организму.

Хистамин доводи до констрикције глатке мускулатуре, самим тим и до сужења дисајних путева. Такође, хистамин узрокује вазодилатацију и повећану пропустљивост крвних судова, што олакшава накупљање течности у ткивима и стварања отока, свраба, црвенила коже. Долази до повећане осетљивости рецептора за бол као и до хиперсекреције егзокриних жлезда.

Симптоми алергије
До алергијске реакције може доћи одмах након контакта са алергеном, а може и након одређеног времена (8-12часова). Симптоми могу варирати од лаких до тешких, могу бити локаизовани на одређеном делу или системски.

Већина људи доживљава благе до средње симптоме:
- Кијавица
- Свраб и сузење очију
- Појачана секреција из носа
- Црвенило, свраб коже
- Оток
- Отежано дисање, промуклост
- Мучнина, повраћање
- Малаксалост, слабост
Међутим, код неких људи, када бивају изложени великим количинама алергена ођедном, на пример, убодом инсеката, конзумацијом одређене хране или лекова, могу се испољити веома тешки симптоми. Анафилактички шок представља најтежи и најопаснији облик алергијске реакције. Може бити животно угрожавајући и захтева хитну примену адреналина и медицинску помоћ.

Врсте алергија
Постоји много типова алергија, а најчешће су:
- Алергије на храну, које се чешће јављају код деце него код одраслих. Чешће се јављају код људи који имају генетску предиспозицију за развијање алергијских реакција. Особе са алергијом на храну чешће болују од астме и осталих алергија.
- Алергија на лекове. Алергијску реакцију могу изазвати многи лекови, они који се могу купити без рецепта као што су Аспирин или Бруфен, као и антибиотици међу којима су најчешћи пеницилин и сулфонамиди или разни анестетици. Алергије на лекове су честе и непредвидиве, симптоми могу варирати од благих и безазлених до опасних тешких и интензивних.
- Алергије на убод инсеката. Када нас убоду инсекти, њихов отров и остали токсини доспевају у нашу кожу. Нормална је појава благог едема, свраба или бола на месту убода. Међутим, до алергијске реакције на убод инсекта долази онда када токсини доспеју у нашу кожу, а имуни систем претерано и неадекватно одговара на њих.
- Алергија на животињску длаку. Ове алергијске реакције чешће изазивају респираторне проблеме него кожне промене на телу.
- Алергија на полен. Представља сезонску алергију и јавља се искључиво у периоду -цветања одређених биљака (амброзија, трава, дрвеће). Назива се још и поленска кијавица. Обично почиње у марту и може трајати и до краја октобра. Постоје разне алерголошке кожне пробе које представљају брз и једноставан метод да се утврде различити алергени из околине, који могу изазвати алергијску реакцију код пацијента.

Терапија за алергију
Сваки тип алергије захтева посебну и другачију терапију.
Антихистаминици блокирају ефекте ослобођеног хистамина у алергијској реакцији и самим тим ублажавају симптоме алергије.
Кортикостероиди смањују имунолошки одговор и тиме знатно ублажавају симптоме, међутим, због свог утицаја на имуни систем непоходно је користити их искључиво по упуству и у договору са лекаром.
Када дође до развоја тешких симптома или анафилактичког шока, користи се адреналин.
Хипосензибилизација или десензибилизација представља нову методу лечења алергија. Заснива се на поступној примени све веће количине алергена како би имуни систем изградио толеранцију на алерген.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 29.6.2022.