АЛЕРГИЈСКА ОБОЉЕЊА И ДИЈАГНОСТИКА

Алергијска обољења спадају у најчешће болести савременог доба. Бројна истраживања показала су да око 25% укупне светске популације болује од неке алергијске болести. Током последњих неколико деценија дошло је до троструког пораста појава алергија, а верује се и у тенденцију даљег раста у свим старосним категоријама, поготову у дечијој популацији. Иако нам је данас доступно много више лекова, суплемената и дијагностике, број оболелих се сваке године повећава за 5 до 10%. Нацин живота и климатске промене су довеле до наглог пораста броја оболелих, а посебно у развијеним земљама.

Због велике експанзије овог обољења сматра се, према предвиђањима стручњака, да ће половина европске популације до 2025. године имати неки облик алергије. Процењује се да ће до 2050. године свако друго дете бити алергично. Због свих података и предвиђања, алергију називају епидемијом 21. века.

Шта је алергија, а шта атопија?
Алергија је претерани имунолошки одговор на страни антиген без обзира на механизам, а атопија је наследна предиспозиција организма за развој алергијских болести.
Она подразумева претерани имунолошки одговор посредством ИгЕ антитела на уобичајене стимулусе из спољашње средине. Доказано је да ако један од родитеља има неку атопијску болест, вероватноћа да ће се јавити и код детета је 30-40%, а уколико су родитељи атопичари и ризик се повецава и до 70%.

Које алергијске реакције указују на потребу за дијагностиковањем?
У најчешће алергијске болести спадају:
- алергијски ринитис (алергијска кијавица);
- алергијска бронхијална астма;
- атопијски дерматитис.
Ове болести се врло често јављају удружено. Ако се алергија благовремено дијагностикује и адекватно лечи, значајно се смањује ризик развоја озбилинијих компликација.

Како се алергијске реакције манифестују?
Алергијска реакција се не појављује одмах након првог контакта са антигеном, већ након сваког наредног. Постоји неколико типова алергијске реакције, а једна од најопаснијих је рана преосетјивост тип 1 (анафилакса), која настаје одмах после контакта већ сензибилисане особе са антигеном. Уколико је особа изложена одређеном алергену на који реагује, организам почиње да производи велику количину тзв. анафилактичких антитела - имуноглобулина класе Е (ИгЕ) и долази до реакције организма.

Реакција преосетљивости се може поделити на рани и касни тип базиран на временској разлици измеду уношења алергена у имунизован организам, па до појаве запаљенске реакције, односно симптома. Уколико дође до преосетијивости, која је изазвана антителима, та реакција се назива преосетљивост ранг типа, док је преосетљивост изазвана Т-лимфоцитима преосетијивост касног типа. Треба напоменути да је у основи свих атопијских и алергијских болести реакција ране преосетљивости тип 1.

Алергијска реакција се манифестује различитим локалним и системским поремећајима. У случају деловања алергена који се у организам уносе удисањем најчешће доминирају симптоми од стране дисајних органа. Најтежи облик алергијске реакције, анафилактички шок, може бити изазван:

- алергијском реакцијом на лек (најчешће пеницилин);
- отров инсеката (пчеле, осе, стршљена);
- храну;
- неке од хемикалија.

Најчешћи узроци симптома алергија
Алергијске реакције могу захватити различите делове организма, а велики број алергена може изазвати реакције. На основу начина на који организам долази у контакт са алергенима, они се могу поделити на:
- инхалационе (контакт са алергеном путем удисања честица преко слузнице респираторних органа) - гриње, полен и др;
- нутритивне (уношењем намирница преко слузнице гастроинтестиналног тракта) - кравље млеко, јаја, кикирики и пшенично брашно, орашасти плодови, соја, риба, морски плодови и др;
- контактне (директним контактом преко коже) - хемијски и козметички производи, метали.

Клиничка слика и трајање алергије зависе од врсте и количине алергена одговорних за њихов настанак. Окидачи алергијских реакција могу бити нека друга обољења, као што су физички напор, стрес, излагање хладном, влажном ваздуху и дуванском диму.

Дијагностиковање алергија
За постављање дијагнозе алергија најчешће се прво подвргава кожном тестирању, које се спроводи тако што се на унутрањој подлактици ланцетом убоде кожа (прицк тест) како би се тестирала осетијивост на стандардне алергене. Оно сто је важно пре било каквог теста је да се узме прецизна и детаљна породична и лиéна анамнеза, због евентуалног лакшег успостављања дијагнозе.

Прицк тест и тест на специфичне алергене ИгЕ из крви - златни стандард дијагностике алергија.
Некада се дешава да прик тест не покаже ништа или не оправда сумњу на неку од алергија, иако се она испољавала код пацијента. Тада се одлучује на утврђивање алергије путем крви. Путем крви се мере укупна и специфична ИгЕ антитела. Овим путем се открива количина имуноглобулина Е (ИгЕ) и уколико се утврди да је увећана, открива се који алерген доводи до повишења. Уједно се одређује и концентрација укупног ИгЕ, као и спечифицних ИгЕ на одређене алергене појединачно или у оквиру тв. инхалационих, нутритивних или мешовитих панела. Повишена концентрација ИгЕ у крви се мозе јавити уколико пацијент има неко од алергијских обољења.

Када се ради о панелима специфичних алергена из крви лгЕ постоје инхалаторни и нутритивни панели:
Инхалаторни панели обично чине протеини полени биљака (лешник, јова, тиса, чемпрес, топола, јавор, бреза, храст...) трава, корова (амброзија, пелин), инсеката, гриња, кућних љубимаца и животиња;
Нутритивни панели садрже протеине млека (више врста), јаја (посебно беланце и жуманце), кикирикија, орашастих плодова (најшешће лешника, бадема и ораха), парадајза, пасуља, грашка, соје, одређене врсте риба (речне и морске), морских плодова, одређених житарица (пшеница, кукуруз, раж, јечам, овас...), воћа (црвена и јужна воћа).

Шта показује ИгЕ тест?
Уочава се да најизраженије повећање концентрације лгЕ имају пацијенти са синдромом атопијског дерматитиса, потом следе пацијенти са астмом, целогодишњим алергијским ринитисом и сезонским алергијским дерматитисом. Међутим, мора се истаћи да повећана концентрација специфичних ИгЕ указује да је особа сензибилисана на одређени алерген, али још увек се не морају дијагностиковати алергијске болести. Такође и негативан налаз не искључује алергијску болест (посебно кад је болест у зачетку). Мора се сагледати шира слика, урадити већи број тестова и посматрати пацијент и његове реакције у дужем временском периоду, како би се могла успоставити права дијагноза и спровести одговарајућа терапија.

Да ли постоје услови за одређивање врсте теста који ће се применити?
Сваки пацијент је прича за себе и на тај начин се и препоручују тестирања и дијагностикују алергијска обољења. Поред добро узете породичне и личне анамнезе, лекар ће сходно томе, препоручити врсту теста који је потребан. Најчешће је за комплетну слику, нарочито ако се ради о вишеструким алергијама, алергијама јаких реакција или неједнакости теста у одосу на саме симптоме, алерголог ће препоручити да се ураде и прицк тест и тест на специфичне алергене из крви, како би дијагностика била што прецизнија.

Две недеље пре прицк теста треба избацити антихистаминике и кортикостероиде, како би тест био што тачнији. Тај услов није потребан за тестирање путем крви.
Важно је знати: тест на ИгГ из крви није тест на алергене!

Који јос тестови постоје?
С обзиром на једноставну примену и брзе резултате, кожни тестови се врло често раде у дијагностици алергијских болести. Поред прицк теста постоје и још неки кожни тестови, који се примењују у дијагностици, а то су:

- тест уношењем алергена у кожу (интрадермални тест);
- тест гребањем ;
- тест контактним начином .

Уобичајено место примене кожних тестова је унутарња страна подлактице, а изузетак су контактни тестови који се изводе на кожи леђа.

Које алергијске болести се доказују тестирањем?
Алергијски ринитис може бити сезонски или целогодишњи, а појављује се у одређеном периоду године са сменом годишњих доба, почетком пролећа и јесени. Уз помоћ календаризације полена лакше се утврђује који алерген проузрокује ринитис. Најчешће тегобе алергије дисајних путева изазване поленима су општа иритација дисајних путева, као што је учестало кијање, надражајни кашаљ, појачана секреција из носа, свраб и црвенило у пределу носа и ждрела. Неретко се јавља и алергијски коњуктивитис са израженим сузењем, сврабом и црвенилом очију, који је чести пратилац алергијског ринитиса.

Дешава се да пацијент има тегобе током целе године и тада је теже препознати о чему се ради, јер се тешкоће у дисању не јављају сезонски, него повремено током године. Пациент реагује константно или повремено, у додиру са присутним алергеном попут гриња, плесни и животињске длаке у кући и/или на радном месту. Уколико се терапија не примењује, алергија изазвана инхалаторним алергенима може проузроковати проблеме са синусима, средњим ухом, а може се спустити горњим дисајним путевима у плућа и довести до додатних компликација и појаве бронхијалне астме. Бронхијална астма носи са собом озбиљне последице и може изазвати гушење, свирање и пиштање у грудима.

Атопијски дерматитис (екцем) је честа кожна болест и деце и одраслих. Праћен је сврабом и црвенилом коже са отоком, пликовима, крастицама и перутањем. Често се појављује и копривњача (уртикарија), која се препознаје појавом црвеног осипа различите величине и облика, сличан оном који се јавља при контакту са копривом.
При појави алергије на храну долази до отицања усана, капака, језика или других делова тела, појављује се осип и црвенило козе, а болови у стомаку, пролив, мучнина и повраћање често прате реакцију. Најтежи облик при појави алергије на неку од конзумираних намирница је анафилактички шок (анафилакса), који може довести и до смртног исхода. Симптоми анафилактичког шока могу бит различити, а најчешће се јавља свраб и осип веће површине тела, отицање грла и језика, тешко дисање, мучнина, повраћање, главобоља, вртоглавица или губитак свести. Када се унесу велике количине антигена директно у крвоток, хистамин се ослобађа из мастоцита и базофилних гранулоцита у великој концентрацији, тако да испољава општи ефекат на крвне судове. Тај механизам доводи до последица опасних по живот, који захтева хитну медицинску интервенцију.

Имајући у виду начин дијагностиковања алергије, стиче се утисак да то није нимало лак пут, али уколико се дијагностикује на време и уколико се изабере одговарајући доктор и специјалиста, лечење је знатно лакше, а дијагностика брза. Најважније је ослушкивати своје тело, посматрати реакције и наћи стручњака, који ће имати стух за ваше проблеме. С обзиром на то да се алергија сматра епидемијом 21. века и да је све раширенија у друштву, очекујемо све веће помаке и на овом пољу.

Извор: Стетоскоп.инфо
датум: 9.5.2024.