АЛЦХАЈМЕРОВА БОЛЕСТ НАЈЧЕШЋИ ОБЛИК ДЕМЕНЦИЈЕ

Алцхајмерова болест је примарно дегенеративно обољење мозга, непознатог узрока, са карактеристичним променама у мозгу. Типичне промене су амилоидни (сенилни) плакови – густе наслаге протеина изван и око неурона у мозгу и неурофибриларне клубад – несолубилни завијуци влакана унутар неурона.

Ове промене су праћене поремећеним нивоима неколико неуротрансмитера у мозгу:

Норадреналин – ниво је смањен до 70% у кортикалним структурама, број норадреналинских рецептора је очуван. Норадреналин је одговоран за емоционалне и промене расположења у Алцхајмеровој болести

Допамин – смањен, нарочито у фронталном режњу (због тога се јављају знаци паркинсонизма код неких болесника)

Серотонин – смањен је број рецептора, а активност је очувана (серотонин је одговоран за емоционалне промене и промене расположења у Алцхајмеровој болести

Најпроучаванији и најбитнији неуротрансмитери у Алцхајмеровој болести су:Ацетил-холин - ниво ацетил-холина је јако мали у кортикалним структурама које су одговорне за когницију (ово је основа за употребу лекова инхибитора ацетил-холин естеразе)

Глутамат - ниво ексцитаторног неуротрансмитера, глутамата, је повишен и води до оштећења кортикалних и субкортикалних неурона дакле до губитка памћења типичног за Алцхајмерову болест.

Симптоми обољења?
Симптоми код Алцхајмерове деменције су различити код сваког болесника у свом току, испољавању и редоследу јављања. Ипак постоје нека типична обележја која рано могу да укажу на Алцхајмерову деменцију и која погађају пре свега памћење, али и друга подручја:

* Заборављање непосредно протеклих догађаја
* Потешкоће у извођењу свакодневних радњи
* Проблеми у сналажењу у непознатом окружењу
* Необјашњиве промене расположења, губитак иницијативе, депресија

Који су фактори ризика?
Упркос бројним истраживањима још увек није у потпуности познато шта проузрокује Алцхајмерову деменцију. Неки узрочни фактори, ипак, упућују на размену материја у мозгу и на промене у наследном материјалу. Одлучујућу улогу за развој Алцхајмерове деменције игра, пре свега, старосно доба.

Дијагноза Алцхајмерове болести?
Опис тегоба из угла болесника и чланова породице ствара, поред телесног испитивања и основ за дијагнозу. Спроводе се психолошки тестови како би се могућа деменција издвојила од других обољења и како би се побољшале способности болесника. Код сумње на деменцију неопходне су даље дијагностичке процедуре које спроводи лекар специјалиста неуролог или психијатар. Оне могу укључити разне тестове и имиџинг технике (компјутерска томографија, магнетна резонанца, ПЕТ) којима се могу тражити типичне промене у мозгу.

Лечење оболелих од Алцхајмерове болести?
Лекови могу да успоре напредак болести и да ублаже симптоме. Тако се ток болести може успорити за неколико драгоцених месеци. То значи да су изражена потреба за негом и кућно збрињавање неопходни значајно касније у току болести. Терапеутски поступци, као што су психотерапија, музикотерапија, терапија сликањем, вежбе покрета и перцепције могу бити допуна терапији лековима и помоћи оболелом да одржи самопоуздање и самосталност

Који се лекови користе?
Лекови омогућавају да се успори напредовање симптома за неко време. Они привремено побољшавају менталне способности и тиме подстичу самосталност болесника. За почетни стадијум лаке до умерене Алцхајмерове деменције на располагању стоје тзв. инхибитори ацетилхолинестеразе (AChEI).За терапију умерене до тешке Алцхајмерове деменције доступан је антагонист НМДА рецептора мемантин, за сада једини лек из ове групе. Он чува мозак од вишка трансмитера глутамата који, у високим концентрацијама, има „разарајуће" дејство. Мемантин утиче позитивно на ток болести, успорава се опадање функција везаних за учење и памћење, а оболели могу боље да савладавају свакодневне задатке.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 8.5.2023.