21. септембар - Светски дан борбе против Алцхајмерове болести

Светски дан борбе против Алцхајмерове болести обележава се 21. септембра сваке године, када научна и стручна јавност, оболели и њихови ближњи апелују на друштвену заједницу да се уједини у борби против ове болести.

У 2023. години кампања ће имати фокус на раном откривању ове болести под слоганом ,,Никад није прерано, никад није прекасно''. Ова кампања има за циљ да истакне кључну улогу идентофиковања фактора ризика и усвајања проактивних мера за смањење ризика како би се одложио, а потенцијално чак и спречио почетак деменције. Ово укључује сталне стратегије смањења ризика за појединце који су већ добили дијагнозу. Расте свест да Алцхајмерова болест и друге деменције могу почети много година пре појаве симптома као и свест о доживотним интервенцијама за здравље мозга и изборима који се могу направити. С обзиром да се очекује да ће се глобални број људи који живе са деменцијом утростручити до 2050. године, никада није постојала хитнија потреба да се разумеју и реагују фактори ризика који су повезани са овим стањем.

Алцхајмерова болест је споро прогресивна неуродегенеративна болест и најчешћи тип деменције (60-80% свих деменција). Пре 65. године живота, преваленција оболелих од АБ (у даљем тексту, Алцхајмерова болест) је испод 1%, али већ око 65. године достиже приближно 5%. Њена учесталост се после 60. године живота удвостручава на сваких 5 година, тако да је присутна код око 40% особа старијих од 85. година. Очито, старост је главни фактор ризика за АБ.Огромна већина (80-90%) болесника са АБ има клинички спорадично јављање болести. Не може се занемарити ни да су значајни и генетички утицаји у 10-20% оболелих од АБ, где се добија позитивна породична анамнеза. Међу главним факторима ризика спада и статус полиморфизма аполипопротеина Е, претходне трауме главе, васкуларно фактори ризика (повишен холестерол, хипертензија, коронарна болест, дијабетес мелитус тип II, инсулинска резистенција). Мора се истаћи да је АБ учесталија код припадница женског пола.

Мозак болесника са АБ је упадљиво и макроскопски атеофичан. Два кључна неуропатолошка налаза у АБ су неуритични (сенилни) плакови и неурофибриларна клубад.

Болест почиње неприметно. Из дидактичних разлога клиничке поремећаје можемо поделити у три основне групе:

1.Когнитивни

2.Психијатријски

3. Поремећаји личности

1. Прве жалбе болесника се односе на поремећаје памћења, посебно на скорашње догађаје, док је сећање на старије догађаје или доживљаје очувано, мада са напредовањем АБ и оно бива оштећено. Вербална комуникација и флуентност говора су рано смањене, болесник има тешкоће у проналажењу речи, а временом говор постаје афазичан и у завршним фазама болесник је мутистичан. Оштећење виднопросторне оријентације огледа се у затурању предмета или још драстичније, у несналажењу у простору у коме се креће деценијама (нпр. Болесник се изгуби у рутинском одласку у продавницу у суседству...). Постепено, когнитивни проблеми почињу да нарушавају организацију свакодневних животних и радних активности. Како АБ напредује испољавају се поремећаји апстрактног мишљења, отежано је или онемогућено решавање проблема или доношење одлука, тако да релевантно брзо болеснику постаје потребно свакодневно надгледање и помоћ у обављању и елементарних свакодневних животних активности.

2. Депресија са несаницом (до 50% оболелих од АБ), апатија и анксиозност могу рано да се испоље и нису у корелацији са тежином когнитивног осиромашења. Од суманутих идеја које су обично параноидно структурисане (поткрадање, неверство) и углавном видних халуцинација пати сваки пети болесник.

3. Поремећаји понашања личности оболелих од АБ су традиционално описивани као гротескно, појачано испољавање неких преморбидних особина (тврдличлук, агресивност, сакупљање непотребних предмета и др.), али се ради о знатно тежој димензији поремећаја, која је, уз психијатријске проблеме, често одлучујућа код смештања болесника у специјализоване установе.

У последњем стадијуму болести болесници су најчешће везани за кревет у генерализованом ригору, мутистичнимси и инкомтинентни. Такође се јављају миоклонични трзајеви и генерализовани епилептични напади. Смет наступа услед инфекција и сепсе, неисхрањености, поремећаја рада срца или емболије плућа. Код постављања дојагнозе Алцхајмерове болести прво правило је да је АБ клиничка дијагноза. Не постоји ни један појединачни симптом или знак у клиничкој слици који је специфичан за АБ, већ се мора анализирати целина анамнестичких и клиничких података. Клиничку процену доноси лекар узимајући у обзир постојеће испаде и функционалност у свакодневном животу на основу информација добијених од болесника и ближњих. Друго правило је да не постоји ни један лабораторијски, неурофизиолошки или радиолошки тест или метод којим се дијамоза АБ може са 100% сугурношћу поставити, па је њихова улога првенствено у искључивању других диференцијалних дијагностичких могућности. У новије време све више се помиње употреба биолошких сурогат маркета као што су: одређивање нивоа бета амилоида, тау протеина у цереброспиналној течности или коришћење функционалне ПЕТ мозга, или коришћење лиганада у ПЕТ дијагностици који обележавају просуство бета амилоида. Ове нове методе отварају поље дијагностике АБ са патофизиолошком потврдом што је степеница сигурности више од досадашње клиничке дијагнозе.

Превенције АБ чини редовно и правовремено откривање и лечење високог крвног притиска, холестерола, гојазности, шећерне болести (као једног од главних фактора настајања АБ). Препоручљива је физичка активност.

У лечењу АБ, теоријски, можемо поделити у две основне групе: а) неуропротективна терапија, са коришћењем првенствено антиоксидативних лекова, и б) симптоматска терапија, којом покушавамо да контролишемо когнитивне, али и психијатријске сметње и поремећаје понашања.

Важно је знати да примена ових лекова не подразумева излечење од деменције. Иако постоји велики број клиничких студија, још увек није пронађена узрочно заснована терапија АБ.

Од изузетне је важности информисаност ближњих о обележјима болести, принципима комуникације са оболелим и начину како оболелом помоћи. Од велике важности за оболелог и његову породицу је подршка заједнице у борби против АБ.

Текст на основу извора уредио др Алекса Милић, Служба неурологије, Општа болница Панчево

Извор:

Неурологија, Владимир С. Костић, Медицински факултет Београд, Београд, 2020. год.

www.alzint.org

www.zzjzcuprija.com