Акутно плућно срце

Акутно плућно срце се јавља код нагло настале плућне хипертензије и оптерећења десне коморе (акутну инсуфицијенцију), а најчешће је последица масивне плућне емболије.

Плућно васкуларно корито је саставни део плућног паренхима и стога су крвни судови који се налазе у плућима изложени спољним силама екстензије и компресије, независно од самих својстава крвних судова. Плућна циркулација је повезана са десним срцем, пумпом, која ради са ниским притисцима, док истовремено мора да одговори метаболичким захтевима и обезбеди одговарајући минутни волумен у свим степенима физичке активности. Стога се плућни крвоток мора прилагодити великим варијацијама протока крви без значајних промена притиска у плућној циркулацији како не би дошло до преоптерећења десног срца.

Узроци настанка:

- Плућне емболије - инфаркти плућа услед крвне, масне, ваздушне и туморске емболије.

- Компресије плућне артерије и њених грана тумором, анеуризмом аорте, пнеумотораксом и пнеумонијама.

- Настанак наглог шанта између између аорте или леве коморе и плућне артерије.

Масивна плућна емболија са опструкцијом већом од 75% плућног артеријског стабла доводи до акутног плућног срца, са средњим притиском у плућној артерији већим од 40ммХг, праћеним дилатацијом десног срца и порастом притиска и у десној преткомори. Средњи артеријски притисак обично је очуван адренергичком стимулацијом, из присутну синусну тахикардију, уз донекле редукован минутни волумен. Уколико су присутни манифестни знаци хипоперфузије (конфузија, агитација, хладна и презнојена кожа, бледило, олигурија), систолни притисак је значајно редуковам, а срчани индекс је испод 1,8 л/мин/м2. Кардиогени шок се манифестује као тахикардија, нормални или редуковани капичарни плућно притисак и плућни артеријски притисак између 35 и 45ммХг, уз повећани плућни васкуларни отпор преко 500,,dyn sec cm-5'', и притиска у десној преткомори преко 10ммХг, са сужавањем пулсног артеријског притиска (<30ммХг). Минутни волумен је значајно редукован а сатурација у плућној артерији је често мања од 50%.

Клиничке манифестације укључују тешку диспнеју, синкопу, бол у грудима. Објективним налазом региструје се хипотензија, тахикардија, хладна и влажна кожа, централна цијаноза, олигурија, поремећај свести, југуларна венска дисфункција и ослабљене артеријске пулзације. Често је присутан широко удвојен II срчани тон са наглашеном пулмоналном компонентном, ејекционим систолним шумом над базом и подизањем парастерналног простора (дилатација и повећани притисак у десном срцу). Парадоксални пулс је такође присутан код болесника са масивном плућном емболијом.

На ЕКГ-у се може манифестовати:

- Инкомплетни или комплетни блок десне гране,

- S у одводима I и AVL > 1.5мм,

- Померање транзиторне зоне у V5,

- Qs у одводима III и AVF, али не и у II,

- QRS оса >90% или интермедијалма осовина.

- Ниска волта у одводима екстремитета,

- Инцерзија Т таласа у одводима III и АVF, као и и одводима V1-V4.

Дијагноза се поставља на основу анамнеза, клиничке слике, објективног налаза, ЕКГ-а, рентгенографије, ехокардиографије, сцинтиграфије плућа, анализе гасова артеријске крви.

Лабораторијске анализе могу показати умерено убрзану седиментацију, леукоцитозу, као и увећање серумских ензима СГОТ, СГПТ, ЛДХ.

Лечење акутног плућног срца обухвата повећање интраваскуларног волимена и прилива течности у десном срцу (preload), смањење накнадног оптерећења десног срца (аfterload), одржавање артеријског крвног притиска, употребу вазодилататора и оксигенотерапију.

На основу извора текст уредила др Катарина Милић, Служба пулмологије, Општа болница Панчево

Извор:

Ургентна медицина, Драган Вучковић, Медицински факултет Београд, Београд 2015.

Интерна медицина, Љубомир М. Хаџи Пешић, Ниш