1 2 3 4 5

Вести



Акутни артритис, синдром вертебробазиларне инсуфицијенције и цервикална мијелопатија

Акутни артритиси су запаљења (болни отоци) зглобова који настају нагло и трају неколико дана до неколико недеља. Запаљење је интензивно, интензивније него у групи хроничних артритиса где се развија постепено. Болесник има јак бол у зглобу или зглобовима, а бол је један од најчешћих симптома због кога болесник затражи помоћ лекара. Бол је код акутног артритиса праћен отоком, црвенилом и појачаном топлотом зглоба, некад је болесник због бола везан за постељу, а често су врло изражени неспецифични знаци запаљења као што су језа, грозница, повишена телесна температура, јако убрзана седиментација еритроцита, позитиван ЦРП, леукоцитоза и други лабораторијски показатељи инфламације.

Синдром вертебробазиларне инсуфицијенције
Синдром вертебробазиларне инсуфицијенције се карактерише атацима омаглица и вртоглавица при наглим покретима врата, сагињању или усправљању. Настаје због притиска на једну или обе вертебралне артерије од стране остеофита или других промена на кичми, најчешће у комбинацији са атеросклеротичним сужењем самих артерија.

Цервикална мијелопатија
Цервикална мијелопатија је скуп симптома и знакова насталих због оштећења саме кичмене мождине на нивоу вратне кичме. Та болест се ретко јавља. Цервикална мијелопатија настаје због великих остеофита, дорзомедијалних пролапса интервертебралних дискуса или веома ретко због других узрока. Одликује се сензорним, моторним поремећајима и губитком рефлекса у рукама, а понекад и спастичком парезом и појачаним рефлексима на доњим екстремитетима.

Радиолошки налаз
Често је веома мала корелација између видљивих радиолошких промена које се сматрају могућим узроцима овог синдрома и стварног узрока цервикалног синдрома код одређеног болесника. Остеофити, унковертебрална артроза, интервертебрална артроза, сужења интервертебралних простора, могу, али не морају бити узрок цервикалног синдрома код болесника кога испитујемо. Оне се могу видети и код многих особа старијег животног доба које никада нису имале цервикални синдром, нити га у тренутку прегледа имају. Истовремено, код многих особа са цервикалним синдромом радиолошки налаз на вратној кичми може бити нормалан. Поузданије информације могу се добити техникама сликања које приказују и мека ткива (компјутеризована томографија и магнетна резонанција).

Дијагноза и диференцијална дијагноза
Дијагноза цервикалног синдрома порекла дегенеративних промена на вратној кичми поставља се на основу анамнезе о болу у врату уз појаву зрачења болова у руку или главу, као и типичне клиничке слике цервикалног синдрома, цервикобрахиалгије или цервикоцефалног синдрома. Лабораторијске анализе и радиографије ретко доприносе разјашњењу узрока тегоба. У дијагностици може помоћи неуролошки и електромионеурографски преглед. У диференцијалној дијагнози треба мислити на болове због запаљења тетива, ентеза, бурза у раменом појасу, ангину пекторис, компресивни синдром у пределу аксиле, болести тетива, мишића и нерава руку, као и туморе и метастазе тумора у том пределу.

Прогноза
Болест је акутна или субакутна и код велике већине болесника долази до смиривања тегоба након лечења. Поновни атаци су могући, понекад су и чести, и захтевају понављане интервенције. Код малог процента тежих облика са моторним оштећењима или лезијом кичмене мождине прогноза је лошија. Код запаљенских и малигних обољења као узрока цервикалног синдрома, прогноза зависи од прогнозе основног обољења.

Лечење
У акутној фази болести неопходно је мировање уз растерећење вратног дела кичме (лежање у постељи уз правилан положај кичме и стављање Шанцовог оковратника у фазама када је болесник ван постеље). Често се морају дати и лекови против болова (нестероидни аналгетици), а понекад се препоручују и краткотрајна давања гликокортикоидних препарата (дексазон, урбазон) ради смиривања механички изазваних запаљења и отока ком-

Извор: симптоми.рс
датум: 27.12.2021.