АДИСОНОВА БОЛЕСТ

Најчешћи етиолошки фактори су туберкулоза и тзв. примарна атрофија коре надбубрега, која представља аутоимуни процес. Ређи етиолошки фактори су гљивичне инфекције, хемохроматоза, амилоидоза, леукемичне инфилтрације и билатералне метастазе малигних тумора, васкуларне тромбозе, обострана супрареналектомија.

Због дифузног разарања надбубрежних жлезда долази до недостатка све три групе хормона који се луче у кори (гликокортикоиди, минералокортикоиди и надбубрежни андрогени), што доводи до одговарајуће клиничке симптоматологије. Почетак је најчешће постепен, готово неприметан. Мрка пигментација захвата кожу и видљиве слузокоже, почиње на откривеним деловима коже, на местима која су иначе јаче пигментисана (мамиле, линеа алба, ожиљци). Типичан је изглед шака-дорзална страна је јако пигментисана, посебно у пределу зглобова, а палмарна страна је поштеђена. Постоји пигментација и на слузокожи усне дупље, на коњунктивама и на слузокожи аногениталне регије. Остали симптоми су астенија, општа слабост, немоћ и изузетно брзо замарање, хипотензија (снишен крвни притисак), дигестивни поремећаји-губитак апетита, мука, повраћање, проливи и некарактеристични болови у трбуху, осећај жеђи, потреба за узимањем соли и сланих јела, болови и грчеви у мишићима и зглобовима, хипогликемичне кризе, и код жена често пајава аменореје.

Поставља се на основу клиничке слике и допунских дијагностичких поступака.Одређује се ниво хормона у плазми, ради се преглед мокраће, преглед електролита у серуму, крвна слика, одређивање гликемије.

Спроводи се доживотна супституцијска терапија. Најважније је надокнадити мањак гликокортикоида, што се постиже давањем кортизона или хидрокортизона. Храном се уносе повећане количине соли и угљених хидрата. Од изузетног је значаја чињеница да су потребне знатно веће дозе кортизола за време сваке инфекције, хируршке интервенције, трауме и стреса.

Извор: "stetoskop.info"