1 2 3 4 5

Вести



Аденовирусне инфекције

Вируси који се обично називају респираторним обухватају више разнородних група вируса, али је клиничка слика болести које изазивају веома слична. Етиолошка потврда болести захтева вирусолошка испитивања, која у клиничкој пракси најчешће и нису потребна, због лаке клиничке слике болести.

У респираторне вирусе спадају: Adeno virusi, Parainiluenza virusi, Corona virusi. Respiratorni sinciciialni virus, Reovirusi i virusi Influenzae. Аденовируси имају највећи клинички значај као изазивачи акутних инфекција респираторног система, ока и гастроинтестиналноц тракта.
Хумани аденовируси припадају групи ДНК вируса. Они имају протеински омотач- капсулу сложене структуре, који се понаша као антиген, као и протеине језгра који окружују ДНК.
До сада је откривено 49 серотипова вируса, од којих су многи идентификовани као проузроковачи одређењх синдрома код људи.

Инфекције изазване аденовирусима могу бити присутне код свакога. Инфекција се преноси капљично или контактом, а најчешће оболевају школска деца. Примоинфекција најчешће настаје у првој деценији живота. Доказано је да вирус може остати латентан у лимфоепителијалном ткиву назофаринкса (носни део ждрела). Густ смештај и исцрпљеност организма доприносе ширењу инфекције. Одређени типови вируса изазивају поједине клиничке манифестације: тип 1,2,5 и 6 инфекције горњих респираторних путева, тип 8 и 19 коњунктивитис, а 11 и 21 циститис итд.

Како се манифестују аденовирусне инфекције?
Инкубација износи око 7 дана. Инфекција аденовирусима најчешће протиче асимптоматски.

Болест се најчешће манифестује као ферингитис или трахеитис код деце, са кијавицом и кашљем/понекад и ексудативним тонзилитисом, а могу бити присутне и системске манифестације, као сто су повишена температура и малаксалост. Болест се може манифестовати кашљем, слично као пертусис (пертусиформни синдром) или као атипична пнеoмонија.

Фарингокоњунктивална грозница се јавља најчешће код деце, у току летњих месеци и манифестује се, поред повишене температуре, коњунктивитисом, фарингитисом, ринитисом и отоком лимфних чворова на врату. Инфекција најчешће настаје после купања у јавним базенима.

Епидемични кератокоњунктивитис најчешће настаје код одраслих; болест почиње нагло билатералним (обостраним) коњунктивитисом, а може настати и увећање преаурикуларних лимфних чворова. Потом бива захваћена и рожњача, што доводи до поремећаја вида. Хеморагични циститис је болест деце и то чешће дечака. Као што се из имена види, карактерише је појава крви у урину, уз повишену температуру и дизуричне тегобе.

Менингитис и менингоенцефалитис су ређе клиничке манифестације болести. Менингитис спада у групу менингитиса са бистром цереброспиналном течношћу (серозни менингитиси). Код имунокомпромитованих, болесника (АИДС, болесници са трансплантираним органима, оболели од малигних болести) могу настати и тешке пнеумоније, менингоенцефалитис и хепатитис.

Како се поставља дијагноза?
Дијагноза се најчешће поставља само на основу клиничких налаза, а дефинитивна етиолошка потврда могућа је изолацијом вируса из фаринкса (ждрело), спутума (испљувак), коњунктиве, столице и урина. Серолошка дијагноза се, такође, користи за постављање дијагнозе и то доказивањем присуства антитела имунофлуоресцентним и другим методама (ЕЛИСА).

Лечење
Примењује се симптоматска терапија (антипиретици, надокнада течности). Код имуносупримираних болесника са пнеумонијом се може применити рибавирин, мада специфични антивирусни лек не постоји.

Извори: симптоми.рс
датум: 23.2.2022.