1 2 3 4 5

Вести



Шта је аденом надбубрежне жлезде?

Надбубрежне жлезде (адреналне жлезде) су парне жлезде које се налазе смештене изнад бубрега. Свака надбубрежна жлезда има своју кору и срж које су различите у структури и функцији. Кора надбубрежне жлезде производи хормоне кортиозол, алдостерон и андрогене, а срж надбубрежне жлезде производи хормоне адреналин и норадреналин.

Надбубрежни аденоми су бенигни тумори надбубрежне жлезде. Они најчешће настају од спољашњег слоја жлезде коре надбубрежне жлезде. Ако надбубрежни аденоми производе хормоне, зову се "функционални". Ако аденом не производи хормоне назива се "нефункционални”.

Узрок настанка надбубрежних аденома је непознат, али тренутно прихваћена теорија је да су настали због мутације (промене) одређених гена (који још увек нису идентификовани). Надбубрежни аденоми су чешћи у неким наследним болестима, укључујући мултиплу ендокрину неоплазију тип I и Беквит-Видеманов синдром. Такође, код пацијената са генетским дефектима система који се бави производњом стероидних хормона (нпр. конгениталне адреналне хиперплазије), може постојати већи ризик од аденома надбубрега.

Надбубрежне масе могу да буду и карцином надбубрежне жлезде (адренокортикални карцином). Иако су врло ретки, ови карциноми су често велики и могу да произведе хормоне. Надбубрежне масе такође могу настати из унутрашњег дела надбубрежне жлезде, који се зове срж надбубрежне жлезде и који је део нервног система и производи хормоне адреналин и норадреналин. Тумори сржи надбубрежне жлезде се називају феохромоцитоми, а такође се могу разликовати од аденома специјализованим техникама скенирања, као и тестовима крви и урина за адреналин и норадреналин.

Вероватноћа развоја аденома се повећава са годинама. Статистички подаци показују да се адренални аденоми јављају код око 5% популације. Око 6% пацијената старијих од 60 година развију надбубрежни аденом.

Како се манифестују адренални аденоми?
Bећина пацијената са надбубрежним аденомом нема симптоме и знакове болести чак и код пацијената без симптома, биохемијске претраге крви показују да постоји повећано лучење хормона. Најчешће аномалија је производња превише кортизола, стероидног хормона који је укључен у одговору на стрес и енергетски биланс организма. Аденом који производи велике количине стероидних хормона изазива очигледне симптоме, велике количине кортизола ће проузроковати Кушингов синдром, превише алдостерона узроковаће Конов синдром, а вишак мушких полних хормона проузрокује акне и развој мушког типа маљавости.

Како се дијагностикује аденом надбубрега?
Анамнеза са клиничком сликом и објективним прегледом може да помогне да се постави сумња на постојање промена на надбубрежним жлездама.
Већина аденома надбубрега открива се случајно приликом компјутеризоване-томографије (ЦТ) или нуклеарне магнетне-резонанце (НМР).
Студије су показале да скенирање ЦТ-ом идентификује тзв. надбубрежни чворић у око 0,3 до 11% људи. Чак 80% људи са таквим масама ће имати бенигни нефункционални аденом током свог живота.

Сцинтиграфија надбубрежних жлезда може да помогне у постављању дијагнозе адреналних аденома.

Лабораторијски тестови најчешће су 24-часовни урин за адреналин и норадреналин, анализа крви за калијум и натријум (минерали који су у телу под контролом хормона надбубрежне жлезде), анализа нивоа ренина и алдостерона (оба су хормони који су укључени у контролу крвног притиска), анализа мушких полних хормона (тестостерон, 17-хидроксипрогестерон, дихидроепиандростенедион и андростенедион), анализа женских полних хормона (естрогени и прогестерон) и " дексаметазонски тест ' који проверава лучење кортизола.

Како се лече аденоми надбубрежних жлезда?
Лечење аденома је искључиво хируршко уклањање надбубрежне жлезде (адреналектомија) са каснијом доживотном надокнадом хормона које ова жлезда производи.
Надбубрежни аденоми које не производе хормоне и који су мању од 3 цм могу се пратити путем скенирања на годишњем нивоу.

Извор: текст преузет са сајта simptomi.rs