1 2 3 4 5

Вести



Виплова болест

Виплова болест представља ретко, хронично мултисистемско обољење, највероватније инфективне етиологије. Болест захвата танко црево, изазивајући малапсорпциони синдром, али може да захватати и различите зглобове, кардиоваскуларни и централни нервни систем и очи.

Ово обољење је веома ретко, са процењеном инциденцијом мањом од 1:1000000. Болест је повезана са хуманим леукоцитним антигеном Б27 (ХЛА Б27). Већина до сада описаних случајева потиче из Западне Европе и Северне Америке. Болест се најчешће јавља код средовечних белаца. Значајно је чешћа код мушкараца, са односом према женском полу 9:1. Извор инфекције није познат, али нису забележени случајеви преношења са човека на човека.

Сматра се да је изазивач грам –позитивна бактерија Tropheryma whipplei , актинобактерија ниске вирулентности, али високе инфективности и мале симптоматогености. Клинички симптоми изазвани су инфилтрацијом различитих ткива овом бактеријом. Уласком бактерије у макрофаге активира се имуни систем оболелог. Малапсорпција је последица оштећења цревних ресица због инфилтрације ламине проприје танког црева. Бактерија се може наћи и у ткиву зглобова, чиме се објашњавају артралгије.

Дијагноза се поставља биопсијом дуоденума приликом дуоденоскопије. Ако интестинални тракт није захваћен, биопсију треба узети из захваћеног ткива јер бактерија може да се нађе и у ткивима срчаних залистака, ламини проприји танког црева, синовији зглобова, централном нервном систему, ређе у плућима, јетри, очима, лимфним чворовима.

Болест се манифестује проливима, стеаторејама, боловима у трбуху, губутком телесне масе, артралгијама, увеитисом, симптомима и знацима малапсопрције – дистензијом абдомена, чујним претакањима у цревима, глоситисом, гингивитосом, слабијим видом ноћу. Артритис се јавља код 80% болесника, и то је начешће први симптом болести. Најшечћи симптом је губитак телесне масе, који се јавља код готово свих болесника. Симптоми деменције се јављају релативно касно и представљају лош прогностички знак. Око 80% болесника има окултно крварење из дигестивног тракта, а срце је захваћено у око 30% случајева.

Лечење подразумева дуготрајну употребу антибиотика. Комплетно клиничко побољшање бележи се обично у периоду од 1 до 3 месеца. Релапси по прекиду лечења су чести и јављају се код трећине болесника. Најефикаснији су лекови који пролазе крвно - мождану баријеру.

Нелечени болесници имају лошу прогнозу и до смртног исхода долази за мање од годину дана. Болеснике који су добро одреаговали на терапију треба пажљиво пратити због могућег рецидива болести.

Текст на основу извора уредио др Октавијан Баба, лекар Интерног одељења , ОБ Панчево

Извори:

-„Интерна медицина“ уредници П. Сеферовић, Д. Мицић, Н. Лалић (2021.)

-википедиа.орг/виплова_болест