24. март – Светски дан борбе против туберкулозе

Сваке године 24. марта обележава се кампања Светског дана борбе против туберкулозе са циљем да се скрене пажња да велики број људи и даље болује од туберкулозе и да запостављање континуираних напора за контролу ове болести може бити опасно.

Tоком 2005. године у свету се појавило више од 8,8 милиона нових случајева туберкулозе већином у земљама у развоју. Те године туберкулоза изазвала је 1,6 милиона смртних случајева. У развијеним земљама туберкулоза постаје болест старих, ХИВ позитивних младих особа, имиграната и сиромашних.

Туберкулозу изазивају микроорганизми Mycobacterium комплекса.Најважнији су Mycobacterium tuberculosis, најчешћи изазивач микобактеријске болести код човека и mycobacterium bovis који настаје ингестијом непастеризованог млека. Оболели од плућне туберкулозе преноси инфекцију капљичним путем.Капљице приликом кашља, кијања или говора прелазе у аеросол те у ваздуху остају неколико сати. Преношење болести зависи од блискости и трајања контакта са оболелим, степена инфективности оболелог и заједничког живота са оболелим. У повећаном ризику од обољевања су пацијенти са коморбидитетима као што су АИДС, дијабетес, имуносупресија. Више од 80 % случајева туберкулозе ХИВ негативних пацијената ограничено је само на плућа.

Рани симптпоми су неспецифични и подмукли те се јављају повишена температура, ноћно презнојавање, губитак тежине, слабост и малаксалост. Јавља се кашаљ са гнојавим испљувком често прожетим крвљу. Повремено настаје и масивно искашљавање крви као последица оштећења крвних судова. Болест може остати ограничена, а може се јавити и дисеминована болест (ванплућна туберкулоза)у било ком делу организма, у већини случајева се среће код имунокомпромитованих болесника (ХИВ). Тако су могући појава лимфаденитиса, са безболним отоком лимфних чворова на врату. За дијагнозу неопходна је биопсија чвора. Плеуритис је чест и настаје продирањем бацила у плеурални простор теје за дијагнозу неопходна биопсија плеуре где се у 80% случајева културом добијеног узорка изолује бацил туберкулозе. У урогениталној болести доминирају локални симптоми као што је учестало мокрење и болно мокрење. Код више од 90% случајева анализом урина добија се хематурија са негативним налазом бактерија. Генитална туберкулоза је чешћа код жена него код мушкараца, а болест материце и јајовода може изазвати стерилитет. Коштана туберкулоза најчешће захвата кичму, кукове и колена. Болест се напредовањем шири на на суседне пршљенове те доводи до настанка деформитета (кифоза и грбавост). Менингитис се јавља најчешће код мале деце и ХИВ позитивних пацијената, а гастроингтестинална болест захвата црева те доводи до бола и дијареје.Перикардитис почиње са грозницом уз туп бол иза грудне кости, често и перикардним изливом. Милијарна болест настаје дисеминацијом путем крви по целом организму.

При постављању дијагнозе важно је првенствено мислити на туберкулозу и поставити сумњу те циљано обавити одговарајућа испитивања и узети одговарајуће клиничке узорке ради изолације и идентификације узрочника.

Најважнији и најпотентнији лек у лечењу туберкулозе је на првом месту Рифампицин који лако пролази у сва ткива укључујући и пролазак кроз мождане овојнице. Карактеристично боји телесне течности у црвено што се препознаје по пребојености мокраће и пљувачке. Изониазиод други је по јачини док су Етамбутол и Пиразинамид нешто слабији антитуберкулотици прве линије. Други делотворни лекови су стерптомицин, рифабутин, рифапентин. Лекови друге линије су флуорохинолони. Ако особа има добру отпорност организма инфекција се савлада на почетку те до болести најчешће не долази. Свега 10% инфицираних се касније у току живота разболи због пада отпорности организма услед стреса, лоших услова живота, неухрањености, алкохолкизма, неком другом болести, ХИВ инфркцијом.

Република Србија бележи континуирани тренд смањења стопе пријављивања туберкулозе са 37 пријављених случајева на 100.000 становника током 2003. године на 11 случајева на 100.000 становника током 2017. године. Национални програм контроле туберкулозе у Србији спроводи се у оквиру Програма здравствене заштите становништва од заразних болести, а главни носиоци програмских активности су здравствене установе и други облици здравствене службе, државна управа и организације цивилног друштва. У 2017. години пријављене су 743 особе оболеле од свих облика туберкулозр што чини стопу од 11 оболелих на 100.000 становника.

Текст на основу извора уредила: др Тања Богојевић Лазић, грудно одељење Опште болнице Панчево

Извори: Харисонов приручник медицине, Институт за јавно здравље Батут