22. март – Светски дан вода

Светски дан вода обележава се сваке године 22. марта и посвећен је фокусирању пажње на значај воде. Овај дан прославља воду као основни ресурс живота и подиже свест о томе да 2,2 милијарде људи у свету и даље нема доступну здравствено безбедну воду за пиће. Све активности се предузимају у циљу решавања глобалне кризе обезбеђивања довољне количине здравствено безбедне воде за пиће доступне свима. Основни фокус Светског дана воде је подршка постизању 6. глобалног циља одрживог развоја: „Вода и санитација за све до 2030. године“.

Колико нам је вода важна? Нажалост, за многе ствари у животу схватимо колико су важне тек када буде касно – тек када их изгубимо. Тако многи узимају воду здраво за готово, јер им је лако доступна и имају је у изобиљу. Да нема воде не би било могуће узгајати ниједну пољопривредну културу, не би било неопходних услова за производњу хране, не би било индустрије, не би било људи, не би било ни планете Земље каква је сада, јер вода која се налази у светском океану представља природни регулатор температуре на Земљи. Вода обухвата две трећине површине планете земље и она је најраспрострањенија животна средина.

У фокусу обележавања прошлогодишњег дана вода био је слоган „Подземне воде – Учинити невидљиво видљивим“ , где се пажња посебно посвећивала значају подземних вода и едукацији становништва о томе шта су подземне воде и колики је њихов утицај на наш живот. Тема овогодишњег Светског дана вода је „Убрзавање промена“ са акцентом на климатске промене.

Светска метеоролошка организација Уједињених нација (УН ВМО) наводи седам индикаторских климатских феномена: повећана емисија гасова стаклене баште у поређењу са прединдустријском ером, озонска рупа се повећала за 70% од 1970. до 2021. године, у поређењу са преиндустријском ером, глобална просечна површинска температура 2021. виша је за +1,1 °Ц, промена обрасца падавина, промене у океанима и морима - садржај топлоте, пораст нивоа, пад пХ, смањење масе глечера, екстремни временски догађаји. 2000. година се често узима као година почетка веома видљивих последица климатских промена. Ниво подземних вода је свакако примарни показатељ измењених локалних хидролошких услова и уочена су већа колебања нивоа подземних вода у односу на десетогодишњи просек. Такође, током 2021. године забележен је историјски минимум нивоа подземних вода од -1,6 метара у односу на просек.

Индикације промена глобалног загревања могу се видети у „стандардним климатским индикаторима“, температурама и пХ вредностима. У последњих петнаест година температура подземне воде је виша са просечним годишњим порастом од 0,1%. Повећање је веће у плићим слојевима од неколико метара испод нивоа земље, у поређењу са дубљим слојевима од неколико десетина метара испод нивоа земље. У истом посматраном периоду пХ воде је нижи за око 0,2% годишње. С обзиром на посматрано окружење забележених промена - подземне воде, посматрани период је сувише кратак за поуздане закључке, а забележени трендови су само статистичка индикација, али постоје у складу са општим и очекиваним променама.

Колико је вода стварно загађена? Светске воде су загађене и више него што мислимо, и уколико се нешто не промени, могуће је да ће до 2030. године настати јаз од 40% између потрошње и количине воде доступне људима на распологање. Дакле, у блиској будућности се можемо суочити са великом несташицом воде. Чак 50% текућих вода је трајно уништено, више од 2 милијарде људи живи без безбедне воде за пиће у свом домаћинству, четвртина свих основних школа нема приступ води за пиће, свакодневно више од 700 деце млађе од 5 година умре због лоших санитарних услова и загађене воде.

Какво је стање са водом у Србији? Србија се налази на 47. месту по количини водних ресурса, од 180 држава у свету. Вода у Србији није луксуз као у неким другим државама света, али сваки грађанин би требало да усвоји одређене навике које ће помоћи у очувању вода које имамо. Оно што можемо урадити је да не загађујемо околину и не бацамо смеће у наше потоке, реке и језера, да приликом туширања угасимо воду када је не користимо, да не претерујемо са водом приликом заливања цвећа и дворишта, да водимо рачуна да затворимо славину када вода тече без потребе...

Текст на основу извора уредио др Октавијан Баба, лекар Интерног одељења ОБ Панчево

Извори:

-круг здраља.рс

-здравље.орг.рс

-зјз.орг.рс

-кцводе.хр

-дом здравља ниш.ко.рс