11. јул – Светски дан становништва

Светски дан становништва обележава се 11. јула од 1987. године, када се на нашој планети родио петомилијардити становник. Тог дана, за време Универзијаде у Загребу, родио се Матеј Гашпар, а Генерална скупштина Уједињених нација одлучила је да Матејев рођендан прогласи Светским даном становништва.

Према извештају који је УН објавио 2019. године, тренутка светска популација броји 7,7 милијарди људи, а претпоставља се да ће нас до 2050. године бити чак 9,7 милијарди. Процене су да би до 2100. године светска популација могла да досегне број од 11,2 милијарде људи.

Петар Васић, професор демографије на Географском факултету у Београду, наводи да се пројекције становништва израђују на основу предвиђених стопа фертилитета, морталитета и миграција – „Разлике између пројекција и оствареног броја становника произилазе из тога што се рађање, смртност и миграције нису кретали у претпостављеним оквирима. Управо због тога и УН на сваке две године израђују ревизије својих пројекција становништва. С обзиром на глобални вртоглави скок у броју људи након Другог светског рата, 11. јул је уврштен у календар међународно значајних датума, чије обележавање даје прилику да се јавност едукује о важним актуелним или будућим темама и изазовима узрокованим порастом популације.

Многи биолози и социолози виде претерани пораст популације као значајну претњу по квалитет људског живота, али и по нашу околину. У свету се производи довољно хране за становништво које тренутно насељава Земљу. Међутим, због неравномерне расподељености хране једна од девет особа на свету гладује. Централна Африка је 2018. године била земља са највише гладних, а број гладних се од 2000. године повећао за 27 %. Повећање броја људи на планети, без промена у начину живота, води претераној експлоатацији природних ресурса , посебно пијаће воде и фосилних горива, али и већем загађењу ваздуха, земље, воде, као и смањењу биодиверзитета. Ови мегатрендови утичу на економски развој, запошљавање, расподелу дохотка, сиромаштво и социјалну заштиту. Да би се одрживије бавили потребама појединаца, креатори политике морају разумети колико људи живи на планети, где су, колико имају година и колико ће људи доћи након њих.

Да ли сте знали?

Упркос свим гаранцијама родне равноправности у многим земљама, жене у свету у просеку уживају само 75% законских права мушкараца

Квантитативна итраживања указују да 4-29% жена које користе контрацепцију то раде без знања партнера

Само 55% жена има моћ да самостално доноси одлуке о својим телима , што би требало да буде знак за узбуну владама, креаторима политике и развојним инситуцијама

Процењује се да је 58% жена у свету жртва убиства интимног партнера или ћлана породице, што износи 137 жена сваког дана. Овакву ситуацију у свету погоршача је пандемија Ковид 19, а насиље над женама у време пандемије назива се „пандемијом сенке“.

Текст на основу извора уредио др Октавијан Баба, лекар Интерног одељења , ОБ Панчево

Извори :

-данас.рс

-изјзв.орг.рс

-дзириг.рс

-асп.еду.рс