ИЗНЕНАДНА СРЧНА СМРТ КОД СПОРТИСТА

Занимљива је појава изненадних срчаних смрти у спорту јер је опште прихваћено да су спортисти физички способни и здрави људи, а физичка активност корисна по здравље.

Према светској здравственој организацији, изненадна срчана смрт се дефинише као природна, али неочекивана смрт из срчаних разлога, која је наступила током једног часа од појаве субјективних симптома, без обзира да ли је неко обољење постојало раније.

Изненадна срчана смрт спортиста је појава која се не може спречити. Неке од морфофункционалних промена које изазива интензиван тренинг су корисне по здравље, за неке је то дискутабилно, а неке извесно нису. У овим променама треба тражити узроке изненадних смрти. Међутим, најзначајнији узрок ових смрти су ипак неоткривена претходна обољења. Најчешћи узрок изненадне срчане смрти спортиста је хипертрофична кардиомиопатија. Нешто су ређе конгениталне аномалије коронарних артерија, миокардитис, дилатативна кардиомиопатија, Марфанов синдром и дисплазија десног вентрикула, док су ређи узроци саркоидоза, пролапс митралне валвуле, стеноза аортне валвуле, атеросклеротска болест коронарних артерија (нарочито код старијих спортиста после 35. године живота) и синдром продуженог QТ интервала. Нису редак разлог ни ударци у грудни кош.

Занимљиво је да постоји велика географска хетерогеност у погледу најчешћих узрока изненадне срчане смрти код спортиста. Тако је у Северној Америци хипертрофична кардиомиопатија водећи узрок, у Италији то је аритмогена кардиомиопатија десне коморе, у Кини Марфанов синдром, док је у Немачкој најчешћи узрок миокардитис . Према подацима из литературе, код више од 80% младих спортиста смрт је наступила у првих 30 минута физичке активности. Ово може да укаже на то да је повећана физичка активност била окидач фаталних срчаних аритмија код спортиста с неоткривеним конгениталним обољењима срца.

Код жена спортиста се јавља девет пута ређе у односу на мушкарце. У литератури се као разлози наводе: мањи број активних жена у спорту, боља адаптација КВС, заштитна улога женских полних хормона, мање стресогени захтеви у такмичењу, као и ређе дијагностиковање хипертрофичне кардиомиопатије код жена у укупној популацији становништва.

Познавање овог проблема и спровођење редовних прегледа спортиста, како пре почетка бављења спортом, тако и током тренирања и такмичења су једини начин да се појава изненадних смрти у спорту сведе на минимум.Према препорукама Европског удружења кардиолога, ко је је прихвтило Удружење за медицину спорта Србије, преглед би требало стандардизовати. Активни спортисти би требало да обаве предтакмичарски преглед (који укључује ЕКГ) барем једном годишње, док би додатна испитивања (ехокардиографиа, стрес-тест, 24-часовни холтер, NMR и др.) била обавезна само за мали број оних код којих се утврди да је, према актуелним препорукама (ESC 2010), ЕКГ патолошки измењен. Позитивна породична анамнеза, симптоми и патологија у клиничком налазу такође су индикација за даље испитивање.

Текст на основу научних изора уредила др Карличић Мирјана, лекар Интерног одељења

Извори:

1.Popović Dejanaa, Ostojić Miodrag Č., Popović Nadac, Stojiljković Stanimir, Šćepanović Ljiljana, Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Institut za fiziologiju,Klinički centar Srbije, Klinika za kardiologiju, Beograd Klinički centar Srbije, Urgentni centar, Klinika za urgentnu hirurgiju , Beograd Univerzitet u Beogradu, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja; Uzroci iznenadne srčane smrti sportista, Medicinski pregled 2007, vol. 60, br. 1-2, str. 61-65

2. Pigozzi F, Spataro A, Fagnani F, Maffulli N. Preparticipation screening for the detection of cardiovascular abnormalities that may cause sudden death in competitive athletes. Br J Sports Med. 2003; 37:4-5.