22. мај – Међународни дан биолошке разноврсности

Уједињене нације прогласиле су 22. мај за Међународни дан биодиверзитета. Конвенција о биодиверзитету је усвојена 1992. године у Рио де Жанеиру на Самиту о заштити животне средине.Тада је установљена платформа за заустављање смањивања биодиверзитета који подразумева разноврсност гена, врста и екосистема на Земљи. Главни циљеви овог документа су очување биолошке разноврсности, одрживо коришћење његових компоненти и расподела добробити од коришћења ресурса.

Према подацима Завода за заштиту природе Србије, у нашој земљи је регистровано око 44 200 животињских и биљних врста и подврста. Балканско полуострво представља један од 153 центара светског биодиверзитета, а само у Србији постоји преко 110 врста риба, 97 врста сисара и 45 врста водоземаца. Све то чини да у нашој земљи живи између 49% и 67% свих европских врста.Нажалост, многе од ових врста су угрожене и прети им истребљење.

Нестанак оволиког броја биљних и животињских врста представља велику опасност по људско здравље, ако се занемари сама чињеница да се овим трендом убијају недужне животиње и биљни свет. На жалост угрожено је:

21% свих познатих сисара,

30% водоземаца,

12% птица,

28% гмизаваца,

37% риба,

70 процената биљака

35 одсто бескичмењака.

У Србији међу најугроженијима на листи врста птица, сисара и водоземаца налазе се: белоглави суп, мрки медвед, дивокоза, срна, степски соко, шарени твор, црни даждевњак, велики тетреб, јелен, рис, белонокта ветрушка, орао крсташ. Значајну место у одржавању биодиверзитета има и заштита животне средине, која је у директној спрези са флором и фауном. Климатске промене постају највећа претња биодиверзитету. Губитак екосистема повратно утиче и на повећање емисије гасова стаклене баште. Око осам процената глобалних емисија узроковано је паљењем и крчењем тропских шума, а губитак мочвара тренутно је три пута бржи у процентима од губитка шума. Извештај о стању природе у Европској унији за 2020. показао је да се 81 проценат заштићених станишта у ЕУ и 63 проценат заштићених врста налази у лошем статусу очувања. Европска заштићена станишта и врсте настављају да опадају алармантном брзином, јер су вишеструки притисци са којима се суочавају превелики да би омогућили њихов опоравак.

Током последњих 25 година, ЕУ је изградила мрежу од 26 хиљада заштићених подручја унутар својих граница, која обухватају више од 850 хиљада квадратних километара. Тај систем је познат као Натура 2000 и то је највећа мрежа заштићених подручја на свету. Штатан утицај који човек врши на животну средину мора се у корену исећи, па се стога 22.маја широм света апелује на све заједнице и њихове појединце да преузму одговорност и спознају своју улогу у очувању биолошке разноврсности на земљи.

Са циљем унапређења заштите врста и њихових станишта, урађене су црвене књиге фауне Србије, и то: Црвена књига фауне Србије И – водоземци, Црвена књига фауне Србије ИИ- гмизавци, Црвена књига фауне Србије ИИИ-птице и Црвена књига фауне Србије ИВ – правокрилци.

У Србији је у априлу 2019. године, у организацији Министарства заштите животне средине и Секретаријата Конвенције о биолошкој разноврсности, одржана Регионална радионица за припрему глобалног оквира биодиверзитета након 2020. године, чиме се Србија нашла међу малобројним државама УН које подржавају припремни консултативни процес за развој овог оквира и међусекторску радну групу отвореног типа за подршку припреме глобалног оквира за биодиверзитет након 2020. године која је успостављена одлуком 14. заседања Конференције чланица Конвенције. Србија је ратификовала Конвенцију о биолошкој разноврсности 03.01.2002. године Законом о потврђивању Конвенције о биолошкој разноврсности („Службени гласник СРЈ”, број 11/01 – међународни уговори).

Према извору текст уредила др Ивона Миленковић, Општа болница Панчево

Извор:Ekolist.org