1 2 3 4 5

Вести



Зашто је значајан простата специфични антиген (ПСА)?

Један од тумор-маркера који већ две деценије чини минимум стандарда за дијагнозу и праћење пацијената са карциномом простате је простата-специфични антиген (ПСА).

Простата је хистолошки гледано једна фибромускуларна жлезда чији је дуктални и ацинарни епител одговоран за секрецију ПСА. Базална мембрана формира заправо баријеру која спречава пролазак ПСА у периферну циркулацију. Прва сазнања о простата специфичном антигену (тада још увек не под данашњим именом познатом антигену) крећу још шездесетих година двадесетог века, међутим тек ће почетком деведесетих година бити разјашњено да су молекуле пронађене од више истраживачких група, од којих су примарно различито и назване, заправо једна иста секвенца аминокиселина кодирана истим генскимлокусом, односно да се ради о простата-специфичном антигену (ПСА).

Вредност ПСА у серуму и даље је један од значајних параметара у дијагностици, а потом и у планирању терапије, па и праћењу одговора напримењено лечење, као и детекције прогресије малигне болести простате. Тестови који су осамдесетих година двадесетог века примењивани за детекцију и мерење ПСА у серуму пацијената били су прилично несензитивни и методом имуноелектрофорезе било је могуће детектовати ПСА тек када би он прешао границу од 500 mg/ml.Данас је модерним техникама имуноесеја могуће детектовати концентрацију ПСА у серумумање од 0,01mg/ml. Битан део открића ПСА је заправо његова корелација са бенигном простатном болешћу, односно бенигном хиперплазијом простате.

Америчка агенција за храну и лекове одобрава 1986. Године ПСА за мониторинг карцинома простате, а 1994.године се званично одобрава као средство за детекцију болести у мушкараца са ≥ 50 година.Овај маркер добија велики значај у медицинској заједници и његово практично одређивање у пракси почиње драматично да расте.Додатни ултрасонографски преглед простате у комбинацији са одређивањем серумског нивоа ПСА и са дигиторекталним прегледом представља брзи тријас неинвазивне дијагностике код пацијената са сумњом на карцином простате.

Не постоји јасно ограничена вредност ПСА којом би се могла одвојити сигнификантна малигна болест (високог градуса и великог волумена) од индолентне форме, која клинички не представља сигнификантну болест. На измерену вредност серумске концентрације ПСА утичу многа друга стања, а не само присуство малигне туморске болести. Ту се пре свега мисли на расу, године старости, индекс телесне тежине, присуство бенигне хиперплазије простате, одређене хируршке интервенције или сами поједини лекарски прегледи, а и фармаколошке мере које се предузимају у смислу терапијских мера при постојању других патолошких стања.

И поред пуно контроверзних сазнања о правом значају ПСА као тумор-маркера, он се и даље рутински одређује у особа потенцијално оболелих од карцинома простате, а још битнију улогу има његово одређивање након постављања дијагнозе, у периоду спровођења различитих терапијских опција и накнадног праћења оболелих, са циљем правовременог откривања евентуалне прогресије болести.

Текст на основу извора уредила др Мирјана Карличић, лекар интерног одељења

Извори:

Jelena Zdravković , Kosta Z. Zdravković;PROSTATA-SPECIFIČNI ANTIGEN - BIOHEMIJSKI PARAMETAR NA PUTU DO PRAVOG MESTA U KLINIČKOM RADU; APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM; januar-mart/2018.Vol. 16 - Broj 11