Мучнина и повраћање узроковани хемиотерапијом

Мучнина је непријатни субјективни осећај који претходи повраћању. Повраћање је неуромишићни рефлекс који се завршава експулзијом желудачног садржаја на уста. Мучнина је субјективна, за разлику од повраћања које представља објективни феномен.

Еметогеност цитотоксичних лекова се испољава у три основне фазе: акутна, одложена и антиципациона фаза. Антиципациона мучнина и повраћање су научени модел одговора на стимулусе повезане са цитотоксичном терапијом (призори, мириси болнице, инфузионе флаше) и јављају се пре примене, као и у току примене хемиотерапије. С обзиром на то да се ради о условном, наученом рефлексу, добра контрола акутне и одложене мучнине и повраћања истовремено представља најбољу превенцију антиципационе мучнине и повраћања. Акутна мучнина и повраћање настају у току прва 24 сата после примене цитотоксичних лекова и последица су ослобађања серотонина из ентерохромафиних ћелија слузнице гастроинтестиналног тракта, као и из серотонинергичких неурона ЦНС. Одложена мучнина и повраћање настају после прва 24 сата од примене хемиотерапије и могу трајати и до недељу дана. Ове две фазе су међусобно повезане с обзиром на то да неадекватна контрола мучнине и повраћања у акутној фази повећава ризик за настанак мучнине и повраћања у одложеној фази. Механизам одложене еметогености је сложен и још увек недовољно јасан. Сматра се да су одложена мучнина и повраћање последица нарушавања крвно-мождане баријере, поремећаја мотилитета гастроинтестиналног тракта, хипомагнезијемије или накупљања токсичних метаболита антинеопластичних лекова (попут цисплатина) у крви и цереброспиналној течности. Значај серотонина као медијатора емезе у овој фази је од мањег значаја. Данас се такође зна да важну улогу у испољавању акутне и одложене еметогености има супстанца П, својим деловањем на НК1 рецепторе у можданом стаблу.

Антиеметички лекови

Најзначајни неуротрансмитери за еметогено деловање хемиотерапије су 5-хидрокситриптамин (серотонин), допамин и супстанца П. Дејство савремених антиеметика заснива се на њиховој способности да блокирају рецепторе за ове неуротрансмитере (5-ХТ 3 рецептори, НК1 рецептори и Д 2 рецептори). Антагонисти 5-ХТ 3 рецептора имају углавном периферно место дејства попут аферентних влакана вагуса у ГИТ, док антагонисти НК1 рецептора за супстанцу П и рецептора за допамин имају централни механизам дејства, претежно преко ареа пострема и нуцлеус трацтус солитарии. Кортикостероиди су међу првим коришћеним лековима у контроли мучнине и повраћања узрокованих цитотоксичним лековима. Механизам и место њиховог дејства непознати су, али предложено је неколико теорија: инхибиција синтезе простагландина, смањење пермеабилитета капилара хемиорецепторне зоне, смањење запаљењских промена у гастроинтестиналном тракту након примене хемиотерапије. Ађувантни антиеметици попут бензодиазепина нашли су своје место, пре свега у контроли антиципационе мучнине, с обзиром на то да делују анксиолитички и узрокују ретроградну амнезију.

Упркос примени савремених антиеметика, мучнина и повраћање још увек представљају једно од пет најнепријатнијих искустава везаних за лечење хемиотерапијом. Осећај мучнине, немогућност узимања хране и течности, измењен укус, малаксалост која прати електролитни дисбаланс и смањена функционалнаспособност озбиљно нарушавају квалитет живота болесника, што може довести до одустајања од лечења хемиотерапијом. Из тог разлога примена антиеметичке терапије је предуслов за спровођење антинеопластичног лечења. Терапија мучнине и повраћања узрокованих хемиотерапијом подразумева превентивну и интервентну терапију.

Текст на основу извора уредила др Милица Маравић, специјализант интернистичке онкологије, ОБ Панчево.

Извори:

1. Bošnjak S, Popov I: Prevencija mučnine i povraćanja usled primene citotoksičnih lekova. Srp ArhCelok Lek, 2000

2.Roila F, Donati D, Tamberi S, Margutti G. Delayed emesis: incidence, pattern, prognostic factors and optimal treatment.Support Care Cancer 2002;

3. Bošnjak S, Beleslin DB. Emesis: antiemetic effect of cyclophosphamide at central receptors of multitransmitter system in the cat. Pharmacological Research 46