ЕМПИЈЕМ ПЛЕУРЕ

Емпијем плеуре представља накупљање гноја у плеуралном простору. Узрокован је инфективним агенсима, а најчешћи узрочници су различити сојеви стафилокока потом анаеробни и грам негативни микроорганизми. Мешовите инфекције јављају се код 40 до 70% случајева.

Извори могу бити могу бити пулмонални, други торакални (локализовани у грудном кошу) и екстраторакални (локализовани ван грудног коша).

Пулмонални извори су бактеријска пнеумонија која је узрок у 50% случајева, плућни апсцес, плућни инфаркт, страно тело и други. Плеурални излив је честа појава током бактеријских пнеумонија, најчешће је стерилан, ресорбује се без последица када се примени адекватна антибиотска терапија, међутим у неким случајевима излив прелази у емпијем плеуре што зависи од вируленције узрочника, имунолошког статуса болесника и времена започињања терапије.Други торакални фокуси су процеси на зиду грудног коша, из медијастинума, перикарда као и путеви директног уношења инфекције или као компликација хируршких интервенција. Екстраторакални узроци су загнојени лимфни чворови, инфекције врата и тонзила.

Према клиничком току разликују се акутни и хронични емпијем. Акутни је много чешћи. У око 50% случајева повезан је са бактеријским пнеумонијама. Типични симптоми су нагло нарушено опште стање, малаксалост, повишена температура, плеурални бол, леукоцитоза и анемија. Хронични емпијеми данас су ретки и представљају одмаклу фазу обољења када болест траје2 до 3 месеца. Симптоми и знаци болести могу бити општи као што су малаксалост, анорекција, губитак телесне масе. Болесник има клиничку слику са формираним маљичастим прстима.

Главна дијагностичка метода је плеурална пункција, односно дренажа. Дијагноза се поставља на основу клиничке и радиографске слике. Радиолошки се уочава течност у плеуралном простору. Касније се уочавају прираслице.

Лечење обухвата медикаментну терапију, плеуралну пункцију, торакалну дренажу, отворену торакалну дренажу. Често је за лечење акутног емпијема довољна парентерална примена антибиотика уз плеуралне пункције, код упорних нарочито мешовитих и анаеробних инфекција неопходна је примена дренаже са аспирацијом. Хируршко лечење се спроводи ако се дренажа покаже недовољном или у случају компликација попут фистула иобимних прираслица које преграђују плеурални излив у више одељака.

Текст на основу извора уредила: др Тања Богојевић Лазић, грудно одељење Опште болнице Панчево

Извори: Интерна медицина, Медицински факултет Универзитета у Београду