Октобар - Национални месец здраве исхране

У данашњем свету, где је брза храна постала неизбежан део свакодневног живота, поставља се питање: како промовисати здрав начин исхране? Један од одговора на ово питање долази кроз иницијативу која је постала глобални феномен - Национални месец здраве исхране, који се обележава широм света током октобра. Ова манифестација има за циљ да подигне свест о важности здраве исхране и њеног утицаја на опште здравље и добробит.

Све више доказа указује на то да исхрана игра пресудну улогу у нашем општем здрављу. Према Светској Здравственој Организацији (WHO), неправилна исхрана повезана је са многим хроничним болестима, укључујући срчане болести, дијабетес и гојазност. Национални месец здраве исхране користи ове информације да би подсетио људе да преиспитају своје навике у исхрани.

Један од главних разлога за промовисање Националног месеца здраве исхране је епидемија гојазности која је захватила многе делове света. Према Светској Здравственој Организацији, више од 1,9 милијарди одраслих људи пати од прекомерне телесне тежине, а 650 милиона људи је гојазно. Узроци овог проблема често леже у неправилној исхрани, претераном уносу калорија и конзумирању нездраве хране богате шећерима и мастима.

Поред проблема гојазности, живимо у времену у којем преко 3 милијарде људи широм света, што је око 40% светске популације, не може себи да приушти здраве и безбедне намирнице што, директно гледано, доводи до неухрањености, док на дуже стазе, што је још проблематичније, ти људи бивају заробљени у положају свеопште егзистенцијалне несигурности. У свету гладује око 811 милиона људи, а само током 2021. године, око 193 милиона људи је било принуђено да се ослони на хуманитарну помоћ.И поред овако поразних чињеница, важно је нагласити – кључ решавања проблема глади у свету одавно не лежи у количини произведене хране. Дошли смо до тачке у којој се у свету производи довољно хране за све људе на планети. Наспрам милиона гладних, сваки четврти орасли становник наше планете има прекомерну телесну тежину или је гојазан. То нас доводи до закључка да проблем заправо лежи у доступности и приступачности намирница. Овај већ одавно препознат фактор, додатно је у новије време продубљен другим глобалним изазовима – пандемијом COVID-19, ратовима и конфликтима, миграцијама, климатским променама, неједнакошћу, порастом цена хране итд.

Чињеница је да су свим овим глобалним потресима увек прво погођени они који су већ били најугроженији. Наиме, више од 80% екстремно сиромашних живе у руралним подручјима и преживљавање им зависи од сопствене пољопривредне производње. Такође, климатске промене највећи утицај имају на најсиромашније у руралним подручјима, јер директно смањују приносе култура и утичу на пораст штеточина и болести које угрожавају њихов опстанак и нутритивни квалитет усева. Стога не чуди податак да је око 80 одсто расељених у свету из земаља или са територија које су погођене недостатком хране, при чему се многе од њих суочавају са озбиљним климатским непогодама и природним катастрофама. Поред свега овога, више од 30 000 људи је сваког дана принуђено да бежи из својих домова због сукоба и прогона.

Основни принципи здраве исхране укључују балансиран унос нутријената, унос воћа и поврћа, ограничавање уноса шећера и засићених масти, као и конзумацију довољне количине воде. Ови принципи подржани су од стране нутрициониста и лекара широм света.Уз принципе правилног одабира намирница, начина њихове припреме и умереног и избалансираног конзумирања, све важније постаје и сагледавање шире слике адекватне и безбедне исхране за све. То подразумева рано учење о одговорном односу, не само према сопственом здрављу, већ и према читавој планети, уз развијање осећаја солидарности према свим људима који на њој живе.

Основни принципи здраве исхране, којих би требало да се придржавамо су:

-Током дана конзумирати храну распоређену на 5 – 6 оброка (3 главна и 2 – 3 ужине). Ужине су углавном састављене од воћа, али се могу заменити шаком ораха, лешника или других орашастих плодова.

-Поврће у јеловнику треба да буде заступљено у две до три порције дневно, да буде кратко термички обрађено, гриловано или барено. Веома је важно да конзумирамо поврће са нашег поднебља јер то највише прија нашем организму.

-У исхрани треба користити посна меса јунетину, пилетину, ћуретину. Риба треба да се нађе на нашој трпези бар два пута током недеље, припремљена у рерни или на роштиљу. Укратко, најправилнији начин исхране је медитерански, са доста рибе поврћа и воћа.

-Треба уносити довољно течности, првенствено воде јер ћемо на тај начин утолити жеђ, а и избећи да конзумирањем разних врста сокова унесемо додатне, непотребне калорије.

-Поред здраве исхране, за здрав и квалитетан живот неопходна је физичка активност и здрав сан.

Текст уредила др Милица Маравић, специјализант Интернистичке онкологије, ОБ Панчево.

Извори:

1. http://izjzv.org.rs/

2. https://www.zdravlje.org.rs/

3. https://www.who.int/