Напрасна смрт

Напрасна смрт представља изненадни и неочекивани престанак функције кардиоваскуларног и респираторног система и то најчешће у особа, у којих раније није било никаквих симптома, или откривених знакова болести. Она се најчешће дешава ван медицинских установа: у кући, на улици, у превозном средству, кревету, на радном месту,у спорту и слично. Узрок смрти је најчешће, у почетку нејасан те је потребна клиничка или судска обдукција зависно од околности под којим је настала.

Напрасна смрт настаје у 12-30% свих особа које су умрле природном смрћу. Потребно је направити разлику између напрасне смрти и изненадне срчане смрти (ИСС), зато што прва укључује многобројне узроке смрти, као што су епилепсија, интоксикација различитим лековима и отровима, астма. Изненадна срчана смрт укључује оне узроке који су директно повезани са кардиоваскуларном дисфункцијом и срчаним застојем.

Што се тиче животног доба када се јавља напрасна смрт, уочена је највећа инциденца у детињству до 6 месеци, када износи 2,3% свих умрлих. Најчешћи узроци изненадне срчане смрти код деце су акутни миокардитис, кардиомиопатије, цијанотичне и нецијанотичне урођене срчане мане, болести залистака, урођени срчани блокови, продуженог QТ интервала, Марфанов синдром, болест коронарних артерија. Хипертрофична кардиомиопатија је најчешћи изненадне срчане смрти у адолесцената без претходно познатог срчаног обољења.

Изненадна срчана смрт је узрок смрти у младих спортиста. Спортови којима се најчешће јавља ИСС су кошарка, фудбал и атлетика. Са старошћу расте и број пацијената са коронарном болешћу, а самим тим расте и инциденца ИСС, поготово у пацијената који имају хередитарну предиспозицију за коронарну болест. Напрасна смрт се најчешће виђа код срчаних болесника, али су чести и други узроци као што су неуролошко обољење, обољење дисајних органа или траума.

Најчешћи узрок напрасне смрти код одраслих је коронарна болест, укључујући акутни инфаркт миокарда са кардиогеним шоком, акутно или хронично попуштање функције срца, стање кардиогеног шока, руптура срца након инфаркта миокарда итд. Након коронарне болести, акутна плућна тромбоемболија је далеко најчешћи узрок напрасне смрти, поготово код жена. Настанак флеботромбоза током имобилизационе терапије код младих људи и у току тромбофлебитиса поготово код жена, изазивају напрасну смрт у више од 5% свих напрасних смрти.

Клиничка слика

Обично пацијенти „из чиста мира“ падају, уколико седе склизну, уз краткотрајно кркљање или неколико дубоких удаха након чега престају показивати знаке живота. Боја коже је пепељасто сива, јавља се изразита мидријаза, корнеални рефлекси се не добијају, пулс се не пипа над артеријом каротис, дисајни покрети престају. У највећем броју случајева нема времена за сложене дијагностичке процедуре. Уколико је могуће електроградиограм (ЕКГ) би био јако користан. Током реанимација на ЕКГ запису могу се видети 3 облика умирућег срца: вентрикуларна фибрилација, идиовентрикуларни ритам терцијарних центара, равна изоелектрична црта као одраз срчаног застоја. Највећи број пацијената умире механизмом изненадне срчане смрти, стога је најважније идентификовати кардиолошке пацијенте који имају ризик од ИСС.

Најзначајни фактори који повећавају ризик од напрасне смрти су: конзумирање цигарета, хиперхолестеролемија, дијабетес мелитус, артеријска хипертензиј и гојазност. Ови фактори ризика представљају повећан ризик за све смрти коронарног узрока. Пропорција изненадних коронарних смрти остаје приближно 50% у свим ризичним категоријама. Две трећине болесника са акутним инфарктом миокарда умиру пре него што стигну у болницу.

Прикупљени подаци нам указују на неопходност превенције свих помињаних болести које представљају познате узроке напрасне смрти.

Тест на основу извора уредила др Карличић Мирјана, лекар интерног одељења ОБ Панчево.

Извор: Rafajlovski S., i dr. Naprasna smrt. NČ urgent medic HALO 94, 2010; 16(2): 87-91