1 2 3 4 5

Вести



9. јун – Дан борбе против акутног можданог удара

Мождани удар означава нагло настали фокални, неконвулзивни неуролошки пормећај који траје дуже од 60 минута. Основна карактеристика можданог удара је нагли почетак неуролошких симптома. Повремено се радиолошки откривају неми инфаркти који су се развили без јасних клиничких манифестација.

Акутни мождани удар је трећи узрок смртности и први узрок инвалидитета у развијеним земљама света. Инциденца овог обољења је 150-200 случајева на 100000 особа годишње. Ради се стога о веома честом обољењу са високим степеном смртности. Не мање озбиљна је и чињеница да је ово неуролошка болест са високим степеном смртности.

Мождани удар се класификје према патологији која је у основи фокалног оштећења мозга, па разликујемо:

1.Исхемијски мождани удар који чини 75% до 80% свих можданих удара и настаје услед оклузије крвног суда емболијским материјалом или развојем тромбозе.

2.Хеморагијски мождани удар који настаје услед руптуре крвног суда или васкуларне малформације са изливом крви у паренхим мозга (интрацеребрална хеморагија) или у субарахноидални простор (субарахноидална хеморагија).

Фактори ризика за развој можданог удара: Старост, пол, наслеђе, хипертензија, поремећај срчаног ритма, болести срца, шећерна болест, дислипидемије, пушење цигарета.

Симптоме и знаке можданог удара делимо на:

-фокалне који зависе од захваћеног крвног суда (слабост супротне половине тела, отежан говор, поремећај стања свести ) и

- опште коју су најчешће независни од локализације (главобоља, мучнина, повраћање, епилептични напади).

Акутни мождани удар представља ургентно стање, што значи да је потребно врло рано препознати знаке болести и јавити се служби хитне медицинске помоћи. Јединице за мождани удар су регионалне организационе јединице које се баве искључиво лечењем можданог удара и у којима раде мултидисциплинарни тимови који су специјално обучени за ова стања.

Лекови и терапијски постпупци сврстају се у пет категорија:

1.Примена лекова за реканализацију запушеног крвног суда

2.Неуропротективна терапија

3.Примена лекова и поступака који спречавају и лече компликације болести

4.Увођење лекова за секундарну превенцију

5.Рана физикална терапија.

Напори су првенствено усмерени на превенцију можданог удара, што подразумева контролу фактора ризика за настанак атеросклерозе, као и профилактичку терапију код особа за које се сматра да су у групи највећег ризика. Примарна превенција обухвата примену мера које контролишу факторе ризика, примену антиагрегационе и антикоагулантне терапије, хируршко лечење.Мере секундарне превенције се примењују код пацијената који су већ доживели мождани удар како би се спречило понављање истог.

Текст на основу извора уредио др Костић Јован, клинички лекар, Служба неурологије, ОБ Панчево

Извори: Неурологија, друго издање 2009. година, уредник Владимир С. Костић