1 2 3 4 5

Вести



9. јун – Дан борбе против акутног можданог удара

Акутни мождани удар (инфаркт мозга, инсулт, шлог, мождана кап) је болест која настаје услед запушења крвног суда (акутни исхемијски мождани удар- 75-80% болесника) или прскања крвног суда и изливања крви у мозак или око мозга (акутни хеморагијски мождани удар - 20-25% болесника).

Акутни мождани удар (АМУ) је веома озбиљна болест, трећи узрок смрти у развијеним земљама света, после срчаних болести и рака, а други узрок смрти у целом свету. У нашој земљи АМУ је први узок смрти код жена, док је код мушкараца на другом месту, уз процену да сваких 20 минута неко доживи, а сваких 60 минута неко умре од можданог удара. Највећа стопа смртности је присутна у првих месец дана болести и износи чак до 23%. Осим што се ради о болести са веома високом смртношћу, подједнако је озбиљна и чињеница да је ово неуролошка болест са највећим степеном инвалидитета. Рачуна се да се тек око половине свих преживелих врати некој врсти запослења, а да око 20-30% није способно за преживљавање без помоћи другог лица. Ово је, такође, болест са високим процентом понављања, тако да ће сваки трећи болесник, у периоду од 5 година, поново доживети мождани удар. Дан борбе против можданог удара у Србији се обележава 9. јуна, од 2007. године, са циљем подизања свести о правовременој дијагностици и лечењу, са посебним освртом на превенцију настанка можданог удара.

Светска организација за мождани удар (World Stroke Organization, WSO) наводи да ће свака четврта одрасла особа доживети удар током свог живота, и зато званични Дан борбе против акутног можданог удара 09. Јуна има за циљ да подигне свест о тој болести широм света. Човек може да се опорави од можданог удара, али они који се не опораве или паде од једног или више инвалидитета, у најгорем случају умиру. Дан борбе против можданог удара јача идеју да се мождани удар може спречити. Једна од најбољих ствари које можемо да урадимо да смањимо шансе да добијемо мождани удар је да постанемо физички активни. Редовно вежбање и правилна исхрана, као и редовно узимање воде, помоћи ће нам да не будемо део статистике један према четири. Мождани удар је узрок број један инвалидитета.Према статистици свака четврта особа ће доживети мождани удар током свог живота. Већина (90%) можданих удара би се могла спречити превенцијом фактора ризика као што су: висок крвни притисак (хипертензија), неправилан рад срца (атријална фибрилација), употреба дувана, неправилна исхрана и физичка неактивност.

Мождани удар према делимо на:

1. Исхемијски мождани удар карактерише нагли почетак и брзи развој неуролошких симптома. Симптоматологија зависи од крвног суда који је оклудиран, односно региона мозга у ком настаје инфаркт. Карактерише се поремећајем говора, јављају се слабост једног дела тела, губитак сензибилитета, поремећај вида.

2- Хеморагијски мождани удар манифестује се истим симптомима и знацима као исхемијски при чему симптоми на почетку достижу свој максимум. Поремећено стање свести веома је често, могу се јавњати епилептички напади. Болесници имају јаку главобољу, бол у врату, мучнину и повраћање.

Дијагнозу треба поставити у најкраћем могућем року. У постављању дијагнозе најзначајнији су неуролошки статус и компјутеризована томографија (КТ мозга), лабораторијске анализе (првенствено гликемија и фактори коагулације уколико су болесници на антикоагулантној терапији). Преглед болесника подразумева детаљну анамнезу и хетероанамнезу, општи преглед виталних функција и детаљни неуролошки преглед. Златни стандард дијагностике је КТ.

У акутну терапију се убраја и терапија која делује на смањење отока мозга, а у тој групи лекова су: манитол, диуретици, хипервентилација, као и неурохируршке интервенције. Рехабилитација је сложен процес оспособљавања за самосталан рад и живот особа које су потпуно или делимично изгубиле своју радну способност. Рехабилитација обухвата негу и спровођење физикалног третмана, чија рана примена спречава појаву рана на кожи од лежања, појаву контрактура и остеопорозе, запаљење плућа и уринарног система, дубоке венске тромбозе и плућне емболије, опстипације, а за коначан циљ има функционално оспособљавање болесника у највећој могућој мери. Функционално оспособљавање започиње наредног дана после можданог удара у случају тромбозе и емболије, уколико то опште стање пацијента дозвољава. Компликације можданог удара могу да се поделе на ране и касне. И једне и друге успоравају опоравак и повећавају смртност оболелих. У ране компликације убрајамо поремећаје функције мокраћне бешике (немогућност спонтаног мокрења или вољног задржавања мокраће), уринарне инфекције и запаљења плућа, тромбозе дубоких вена и плућне емболије, поремећаји срчаног ритма, епилептички напади, психомоторни немир, промене на кожи услед дужег лежања. Касне компликације се јављају више недеља или месеци након можданог удара. То су најчешће психијатријске компликације (емоционална нестабилност, депресија, психоза, анксиозност, равнодушност), деменција, епилепсија, спастицитет, остеопороза, сексуална дисфункција.

Дакле, узмите живот у своје руке, живите живот пун драгоценог времена.

На основу извора тест уредни др Алекса Милић, Одељење неурологије Опште болнице Панчево.

Извори:

www.izjzv.org.rs

Владимир Костић, Неурологија за студенте медицине, Медицински факултет у Београду, 2018

https://www.thelondonclinic.co.uk/conditions/acute-stroke