ЗНАЧАЈ МАГНЕЗИЈУМА У КАРДИОЛОГИЈИ

Уверење да концентрација магнезијума може утицати на кардиоваскуларну стопу смртности, привлачи велику пажњу научника. Магнезијум је неопходан за многе кључне физиолошке функције, као што су срчани ритам, васкуларни тонус, нервна и мишићна функција. Магнезијум је такође потребан за формирање костију и може се назвати природним „антагонистом калцијума“.

Веома је важна улога магнезијума као кофактора у преко 300 ензиматских реакција у различитим ћелијама. Такође, магнезијум потенцира вазодилатацију, продукцију азот- моноксида и инхибицију агрегације тромбоцита.Серумска конецентрација магнезијума је у позитивној корелацији са бројем еритроцита и концентрацијом хемоглобина у крви, затим са бројем леукоцита и тромбоцита те са серумском концентрацијом цинка. У здравих особа укупна концентрација магнезијума у серуму се одржава у физиолошком псегу од око 0, 65 (0,75) – 1,05 ммол/л, док је концентрација јонизованог магнезијума од0,55 – 0,75 ммол/л. Има га у пијаћој води и храни преко којих се надокнађује.

Посебно је значајно водити рачуна о уносу магнезијума у трудноћи јер је откривено да велики број трудница (половина у земљама у развоју и четвртина у развијеним земљама) има дефицит овог минерала. Ово би могло бити нарочито од значаја у превенцији прееклампсије, а такође је битно нагласити да магнезијум има заштитну улогу у смеру вазодилатације крвних судова и самим тим последичном смањењу плацентарне исхемије. Манифестације хипомагназије могу да укључују тремор, узнемиреност, мишићну фасцикулацију, депресију, срчану аритмију и хипокалемију. Рани знаци су губитак апетита, умор и слабост, а како се недостатак магнезијума погоршава, утрнулост, пецкање, контракције мишића. Према испитивањима Светске здравствене организације, постоји значајна корелација између односа јона калцијума и магнезијума у пијаћој води и учесталости кардијалних инцидената. Већа количина магнезијума доприноси смањењу учесталости коронарне болести. У плазми смањене количине магнезијума у односу на контролну групу регистроване су у акутном инфаркту миокарда, код коронарних болесника са срчаном инсуфицијенцијом.

Разни поремећаји срчаног ритма посебно Торсаде де Понтес, често се повезују са хипомагнезиемијом. Диуретици, као и неки цитостатици, антибиотици смањују вредност магнезијума у плазми, еритроцитима и мишићима.Такође смањење вредности магнезијума уочава се код алкохоличара, дијабетичара, болесник са Кроновом болешћу, што се у одређеним случајевима повезује са поремећајима срчаног ритма.

У кардиологији су запажени први значајни успеси при примени магнезијума у акутном инфаркту миокарда у протекцији при извођењу операција на отвореном срцу и код збрињавања и превенције разних поремећаја срчног ритма. Дискутује се и о примени магнезијума код лечења вазоспастичне ангине пекторис и кардиомиопатијама изазваним цитостатицима. Дискутабилно је да ли у свим овим стањима треба давати магнезијум или само онда када су његове вредности снижене.

Где магнезијум давати као основну терапију, и којом брзином? Да ли се превентивним обогаћивањем пијаће воде магнезијумом може смањити учесталост срчаних болести и продужити живот популације? Још увек нема правог закључка о значају магнезијума у кардиологији. Ипак неки резултати указају на значај даљих испитивања и охрабрују научнике у даљем истраживању.

Текст на основу извора уредила др Карличић Мирјана , ОБ Панчево

Извори:

1. Ђујић, И.С., Јозанов-Станков, О., Вучковић, М., Милићевић, С. (1998) Дневни унос магнезијума код становника Србије. у: Симпозијум о магнезијуму (И), Београд, Апстракти, 40-1

1. Топалов Василије, Ковачевић Драган, Топалов Анђелка, Ковачевић Дијана, Магнезијум у кардиологији, Универзитет у Новом Саду, Медицински факултет, Институт за кардиоваскуларне болести, Апстракт