Лечење боленсика у коронарној јединици након развоја акутног инфаркта миокарда са СТ-елевацијом (STEMI)

Коронарна јединица је јединица интензивне неге, намењена пружању стручне неге болесницима са кардиоваскуларним болестима које захтевају стално праћење. Особље је детаљно упознато са лечењем акутног коронарног синдрома, аритмија, срчане инсуфицијенције, механичком циркулаторном потпором, и комплексним инвазивним и неинвазивним мониторингом, као и са респираторном потпором. Коронарна јединица збрињава болеснике са озбиљним бубрежним и плућним болестима.

Све болнице које збрињавају болеснике са СТЕМИ имају коронарну јединицу опремљену за све аспекте неге болесника са СТЕМИ, укључујући и лечење исхемије, тешке срчане слабости, аритмија и честих коморбидитета.

Актуелна пракса подразумева да се пацијети након инфаркта миокарда са СТ елевацијом преводе у регионалну болницу након успешне примарне прекутане коронарне интервеције. За болеснике са малим ризиком (болесници који су асимптоматски, без аритмија, хемодинамски стабилни, који не захтевајувазоактивну и механичку подршку и којима није предвиђена додатна реваскуларизација) рани превод је безбедан и изводљив под адекватним мониторингом и супервизијом.

Код свих болесника који су преболели инфаркт миокарда наставља се ЕКГ мониторинг аритмија и промена СТ сегмента најмање 24 часа од појаве симптома. Каснији мониторинг аритмија зависи од препознатог ризика и доступне опреме.

Болесници са значајним оштећењем срца треба да буду у постељи до прве процене екстензивности инфаркта и регистровања ране срчане слабости и аритмија. У некомпликованим случајевима након СТЕМИ болесник обично може да седи ван постеље првог дана, да користи тоалет, да се стара о личним потребама и самостално храни.

Покретање често се може започети рано (посебно код болесника који су лечени радијалним приступом). Болесници који су имали компликације треба да остану у кревету дуже, уз наставак физичке активности у зависности од симптома и екстензивности оштећења миокарда.

Оптималну дужину боравка у коронарној јединици треба одредити индивидуално, узимајући у обзир болесников медицински и социјални статус, као и претходно здравствено стање.

Током година дошло је до прогресивног скраћења дужине хоспитализације након инфаркта миокарда , посебно након успешне примарне реваскуларизације без повећања накнадног морталитета, што сугерише да ранији отпуст није повезан са касним морталитетом. Ипак, кратка дужина хоспитализације ограничава време за одговарајућу едукацију болесника и припрему за секундарну превенцију.

Текст на основу извора уредила др Мирјана Карличић, лекар интерног одељења ОБ Панчево.

Извори:

Radna grupa Evropskog udruženja kardiologa za dijagnostiku i lečenja akutnog infarkta miokarda sa elevacijom ST segmenta; Evropske preporuke za dijagnostiku i lečenje akutnog infarkta miokarda sa elevacijom ST segmenta; European Heart Journal (2012) 33, 2551-2567 doi:10.1093/eurheartj/ehs215