Ласер

Ласер је акроним од Lighth Amplified by Stimulated Emission of Radiation,енглеског назива за појаву појачања светлости помоћу стимулисане емисије зрачења. Ласер мале снаге представља светлосну терапију која имафотохемијски, а не термички ефекат. Механизам дејства ласера мале снаге заснива се на фотобиомодулацији која се фотохемијски одвија на ћелијском и субћелијском нивоу а чине је два супротна процеса фотобиостимулација и фотобиоинхибиција. Ниске дозе стимулишу фотобиостимулацију, а високе фотобиоинхибицију.

Главна особина ласера је таласна дужина. Она одређује при једнакој излазној снази дубину продора која може да варира од 7mm до 5сm.Друга важна особина је доза ласерског зрачења која се са аспекта дејства ласера на живо ткиво разматра као озраченост или зрачна експозиција. Биолошки ефекти ласера мале снаге заснивају се на апсорпцији фотона од стране главних фотоакцептора-ензимских система попут цитохром Ц оксидазе, која је удружена са повећаном продукцијом АТР-а и сукцесивно са многим функционалним системима целуларног метаболизма.Значајни клинички ефекти који су забележени су: аналгезија, антиедематозни, антиинфламаторни и регенеративни ефекат.

Прескрипција ласера подразумева избор таласне дужине,фреквенце,величину дозе,топографскоанатомски опис места и начина апликације,као и укупан број и учесталост третмана.

Избор таласне дужине зависи од дубине патолошког процеса- за дубље промене користе се ласери таласне дужине од 780nm до 904nm.Оптимална доза још није установљена иако се сматра да је довоњна и ефективна доза у распону од 1 до 4Ј по тачки до укупне дневне дозе 8-10Ј за ласер таласне дужине 904nm(била је 15Ј) и за остале 25Ј(била је 40Ј). Учесталост третмана је до 25 третмана у серији, понављање након 3-6 месеци.Дневна фреквенца третмана може да варира од два пута недељно током месец дана до два пута дневно. Начин апликације је стабилна, лабилна, скенирајућа и комбинована метода.

Избор места апликације: изнад седишта патолошког збивања (над зглобном пукотином, над згрченим мишићем, над истегнутом тетивом, над радиксом) ,на тригер тачкама, над рефлексогеним зонама и комбинована метода.

Индикације–низ синдрома у реуматологији,ортопедији,спортској медицини,гинекологији,хирургији у којима доминирају бол,инфламација и отежана репарација ткива.

Контраиндикације-предео очију и штитне жлезде,апликација у трудноћи на предео утеруса,зона епифизног раста,малигна обољења,епилепсија,прекордијална регија код болесника са кардиолошким интервенцијама,хеморагични синдроми,кожне промене.

Текст на основу извора уредила др Ана Павловић, Општа болница Панчево, Служба за физикалну медицину и рехабилитацију.

Извор: Основи физикалне медицине и рехабилитације - група аутора; Терапијски физикални модалитети - Вукашин Михајловић