10. мај – Међународни дан физичке активности

Процењује се да је око 60 до 85% људи широм света недовољно активно или потпуно физички неактивно. Неактиван начин живота доприноси укупној стопи морталитета и морбидитета. Овакав начин живота два пута повећава ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и гојазности.

Са друге стране редовна умерена физичка активност је један од најлакших начина за очување и унапређење здравља. Бројна истраживања су показала позитивне ефекте редовне физичке активности на здравље.

Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од појаве акутног инфаркта миокарда за 18%, а можданог удара за 11%. Физичка активност јача наше кости и цели скелет, смањује стрес и анксиозност, помажући нам да се опустимо и боље спавамо. Унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање, осећај испуњености и задовољства. Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије. Физичка активност може се спроводити кроз различите програме вежбања и тренирања.

Светска здравствена организација (СЗО) је у циљу подизања свести целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и благостања дана 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање међународног дана физичке активности .

Основе планирања индивидуалних програма:

-Да би физичка активност имала користан ефекат на здравље, неопходно је да буде редовна.

-Ниво физичке активности одређује се индивидуално а циљ је да срчана радња у току активности буде 60 до 90% од максималне.

-Врста физичке активности ( шетња, пливање , трчање, вожња бицикла..).

-Трајање и учесталост активности.

-Такође, треба водити рачуна о почетном нивоу физичке кондиције.

Текст на основу извора уредио др Костић Јован, клинички лекар, Служба неурологије, ОБ Панчево

Извори: Хигијена са медицинском екологијом,уредник Јагода Јорга 2014.Године

https://www.zdravlje.org.rs