1 2 3 4 5

Вести



Климатске промене и здравље људи

Клима представља интегрисани сатистички показатељ температуре, влажности ваздуха, атмосферског притиска, ветрова, падавина и других метеоролошких елемената, у одређеном региону, за одређени временски период (просечно за 30 година).

Варијабилност промена у атмосфери детерминисана је променама у земљиној површини, вулканским активностима, променама осовине земље, варијацијама у интезитету сунчеве радијације, али и негативним утицајем људских активности, које на директан или индиректан начин мењају састав глобалне атмосфере на земљи, што додатно доприноси променама климе.

У односу на крај деветнаестог века, данас је просечна температура земљине површине већа, а у последњих 25 година уочава се убрзање пораста средње темепратуре. Последња деценија (2011.-2020.) била је најтоплија забележена од 1850. године. Највећи утицај на климатске промене доноси ефекат стаклене баште, који подразумева загревање земље услед повећане продукције гасова (угљен диоксид, метан, азотоксид, озон и др.) који апсорбују и емитују зрачење и доводе до загревања, односно промена глобалне климе. Повећано стварање ових гасова првенствено се везује за индустријску револуцију и повећано сагоревање фосилних горива, а време елиминације ових гасова из атмосфере износи 35-95 година, што указује на опасност од дугорочног ефекта стаклене баште.

Генерални утицај климатских промена на здравље људи је негативан, а тежина крајњег ефекта је зависна од учесталости и врсте климатских промена (елементарне непогоде, подизање нивоа мора, аерозагађење, диструбуција вектора, недостатак воде, смањена производња хране), од изложености људи и постојећих фактора осетљивости и вулнерабилности у попилацији, капацитета, организације и доступности здравстених услуга, одрживоси инфраструктуре, водоснабдевања, електричних система и пољопривредних ресурса у временским непогодама које настају уследклиматских промена. Климатске промене диретктними индиректним негативним ефектом утичу на здравље људи. Директни негативни ефекти климатских промена на здравље људи настају услед повећане температуре ваздуха, временских непогода, хемијског и биолошког загађења и повећаних ризика од инфективних болести. Индиректни ефекти се огледају у компромитовању сигурности производње и транспорта хране, поремећајима у снабдевању водом, миграцијама становништва са потенцијалним конфликтима и учесталим поремећајима менталног здравља људи.

Ефекти климатксих промена на здравље људи најизраженији је код осетљивих и вулнерабилних група становништва.Осетљивост подразумева унтрашње, биолошке факторе који могу повећати ризик за нарушавање здравља индивидуе у случајевима изложености факторима ризика из околине. На осетљивост утичу хередитет, животно доба, постојање хроничних болести. Деца, труднице и старији су генерално осетљивије групе на болести које могу настати услед дејства таласа великих врућина, промене времена, заразних болести, било да се оне преносе водом, храном или векторима. Вулнерабилност се односи на субпопулације људи, који су у већем ризику за нарушавање здравља услед дејства фактора из спољашње средине (бескућници,особе са менталним поремећајима и социјално изоловане особе, евакуисана популција услед елементарне непогоде, радници на отвореном простору и др.).Такође, вулнерабилни периоди људског развоја су зачеће, фетални период и период раног детињства, тако да излагање штетним агенсима из животне средине, у току овог периода, може довести до промена на нивоу гена и ДНК мутација,што за последицу има поремећаје у расту , развоју и испољавања болести касније у одраслом добу. Промене у исхрани, као и изложеност плода у трудноћи хемијским супстанцама и биотоксинима, услед климатксих промена, може утицати на здравље будућих генерација.Све то може утицати на дужину живота, а има и велики социјално-економски значај због развоја болести које оптерећују здравствени систем и смањују продуктивност људи.

Текст на основу извора уредила Др Андреа Бискуповић, клинички лекар Интерног одељења ОБ Панчево.

Извор: Galenika Medical Journal, 2024.година