Значај исхране у секундарној превенцији коронарне болести

Исхрана битно утиче на многе од променљивих фактора ризика за кардиоваскуларне болести (КВБ), тако да Светска здравствена организација (СЗО) и друге међународне и националне организације улажу велике напоре како би промовисале пожељан начин исхране и стил живота код што већег броја људи и тиме смањиле оптерећење здравствених служби. Препоруке за правилну исхрану (смернице, водичи) непрестано се мењају и усклађују са најновијим научним сазнањима.

Европско удружење кардиолога је доказало да већина коронарних пацијената неадекватно усваја мере превенције и рехабилитацији коронарне болести и наставља са нездравим стиловима живота. Иако добијају информације у вези правилне исхране, пацијенти са КВБ доживљавају измене у исхрани углавном као забране и не придржавају се добијених савета. У Србији је ситуација још сложенија будући да национална исхрана не прати усвојене смернице о правилној исхрани, већ садржи превише масти, посебно засићених и холестерола, као и натријума, а недовољно садржи дијетна влакна, калцијум, гвожђе, полинезасићене масне киселине и витамин А.

Особе са прележаним инфарктом миокарда могу постићи значајне предности прихватањем медитеранског типа исхране и повећањем уноса омега-3 масних киселина. Медитеранска исхрана се може препоручити у секундарној превенцији коронарне болести, а едукацију пацијента треба усмерити на целокупну исхрану, а не само на појединачне намирнице, посебно не на оне које треба ограничити. Исхрана богата разноврсним воћем и поврћем, посебно махунаркама, рибом и живинским месом уместо црвеног меса, као и интегралним житарицама уз редовну употребу маслиновог уља као главног извора масноћа и мањим уносом соли би се свакако могла препоручити за смањење ризика од кардиоваскуларних болести.

Свакодневно и дугорочно развијање пожељних навика у исхрани ради продужења живота оболелих и високоризичних пацијената обећава много више од краткотрајних дијета.

Разноврсна, умерена и по количини довољна исхрана је неопходна за здравље и у секундарној превенцији КВБ нема алтернативу. Треба саветовати пацијенте да једу по систему дугиних боја и да им тањир што чешће изгледа као кутија дрвених бојица.

Текст на основу извора уредила др Карличић Мирјана, лекар интерног одељења ОБ Панчево

Извор:

Маја Николић, Значај исхране у секундарној превенцији и рехабилитацији коронарне болести, Срце и крвни судови 2011; 30(4): 206-209