Плућна хипертензија

Плућна хипертензија представља поремећај који се јавља у различитим синдромима, стањима и болестима, а у основи лежи повишен притисак у плућној циркулацији. Уколико дође до пораста притиска у плућним крвним судовима, то ће се неминовно одразити на срце, посебно на десну комору, која ће почети интензивније да ради како би савладала новонастали отпор у крвним судовима плућа. Индиректно, последице трпи срце у целини, као читав организам јер се временом развија хипоксија, односно стање смањене концентрације кисеоника у крви.

Према узроку настанка, стање плућне хипертензије можемо разврстати у пет група:

1.Плућна артеријска хипертензија представља поремећај малих плућних артерија у смислу њиховог сужавања, задебљања и/или крутости. Узрок може бити већ постојећа болест везивног ткива, попут лупуса или склеродерме, употреба појединих наркотика, такође постоји и наследни облик плућне артерисјке хипертензије, као и конгенитални, или се пак ради о идиопатском облику болести где се тачан узрок не може утврдити.

2.Плућна хипертензија узрокована болешћу левог срца, што је и најчешћа појава.

3.Плућна хипертензија узрокована болестима плућа попут хроничне опструктивне болести плућа, цистичне фиброзе, или интерстицијалне болести плућа. Такође не треба занемарити ни поремећај дисања у сну (тзв. sleep apnea) или трајни боравак на великим надморским висинама.

4.Хронична тромбоемболијска плућна хипертензија, када је услед постојања тромба блокиран ток крви у плућима, те следствено расте притисак у плућним крвним судовима.

5.Остали узроци који леже у неким примарним обољењима, а за последицу имају појаву плућне хипертензије нпр. анемија српастих ћелија, хронична хемолитичка анемија, спленектомија...

Симптоми плућне хипертензије су веома неспецифични. У случају да је ово патолошко стање последица неке примарне болести, клиничком сликом доминирају симптом примарне болести. У почетним стадијумима тегобе могу изостати. Временом долази до појаве замора, осећаја недостатка ваздуха који се у почетку јавља у напору, а касније и у мировању, лупање и прескакање срца, чест је и осећај несвестице, слабости, или пак губитак свести. Такође треба споменути и бол у грудима који личи на ангинозни бол. У неким сличајевима постоје и изражени периферни едеми (отоци), понекад и искашљавање крви. У поодмаклом стадијуму болести јављају се цијаноза и промуклост. Сви наведени симптоми болести су присутни код бројних других обољења, те плућна хипетрензија неко време може остати непрепозната, а постављање дијагнозе захтева мултидисциплинарност.

На плућну хипертензију лекар може посумњати на основу физикалног прегледа, лабораторијских анализа, ЕКГ налаза, РТГ налаза плућа и срца, ултразвука срца, МСЦТ, плућне ангиографије, тестова плућне функције. Златни стандард у дијагностици плућне хипертензије јесте катетеризација десног срца. Том процедуром утврђује се степен плућне хипертензије, као и реверзибилност стања.

С обзиром на различите узоке настанка овог патолошког стања, третман ће одредити лекар у складу са терапијским могућностима. Такође се препоручује и прилагођен начин живота људима који пате од плућне хипертензије, укључујући дијететски режим и прилагођену физичку активност. За сада постоје лекови који ће олакшати тегобе и продужити животни век. Могућа је и трансплантација органа код оних који не реагују на терапију на очекивани начин и чије се стање погоршава упркос најјачем облику терапије. Разматра се старосна доб, очекивана старост, придружене болести, психолошко стање и начин живота. Нису сви пацијенти погодни за трансплантацију. Трансплантација може у великој мери да побољша квалитет живота и животни век. Ризици ове процедуре су: одбацивање органа и инфекције. Након трансплантације пацијенти ће доживотно бити на терапији против одбацивања ткива. Смањена доступност донаторских органа представља веома обзиљан проблем и највећи ограничавајући фактор. Плућна ендартеректомија је хируршка процедура која се изводи у случају да се ради о хроничнној тромбоемболијској плућној хипертензији, која је уједно и једина потенцијално излечива. Одабир пацијената за операцију зависи од обима и локализације тромба, као и од година, придружених болести и целокупног стања организма. Уколико је ендартеректомија немогућа, разматра се процедура која се зове балон дилатација плућне артерије. Код ове врсте плућне хипертензије користи се антикоагулантна терапија.

Текст на основу извора уредила др Маријана Ивановић, интерно одељење ОБ Панчево

Извори:

https://www.thoracic.org

Брзи клинички водич- Франк Ј. Доминго 22. издање Интерна медицина, Врховац и сарадници

https://www.phserbia.rs

Кардиологија, клинички водич, УКС 2020.