15. новембар – Међународни дан борбе против опструктивне болести плућа

Светски дан борбе против опструктивне болести плућа обележава се сваке године 15. новембра и за циљ има подизање свести о обољевању и могућности превенције обољевања.

Хронична опструктивна болест плућа је обољење које се може спречити и лечити, а карактерише се трајним ограничењем протока ваздуха које је прогресивно и удружено са поремећеним запаљенским одговором у плућима као одговором на деловање различитих штетних честица и гасова.

Водећи је узрок обољевања и умирања широм света. Представља значајно економско и социјално оптерећење. Нешто је чешћа код мушкараца него код жена. Примећује се пораст обољевања у земљама у развоју што се повезује са учесталијом навиком пушења. Четврти је водећи узрок смрти у свету, а претпоставља се да ће до 2030. године бити на трећем месту. Најчешће се јавља код особа старије животне доби.

Настаје као последица утицаја фактора ризика из спољашње средине и фактора домаћина. Активно пушење цигарета је најсигурнији потврђени фактор ризика за обољевање. Излагање непушача дуванском диму доприноси обољевању. Аерозагађење, сумпор и азот диоксид, чврсте честице погоршавају респираторне тегобе и доприносе развоју болести. Од значаја су и социоекономско стање, професија, исхрана, инфекције и генетска предиспозиција.

Болест се развија и напредује споро па се и симптоми развијају постепено. На ХОБП треба мислити код сваког болесника са отежаним дисањем, кашљем, искашљавањем, лаким замарањем уколико је присутан било који од фактора ризика за обољевање. Болесници кашљу и искашљавајуи и то често након буђења. Жале се на отежано дисање које је и главни симптом болести, у почетку само при напору, касније при мањем оптерећењу да би на крају ометало основне животне активности. Болесници осећају свирање у грудима значајно током погоршања основне болести у фази акутизације. Врло често се јављају удружено озбиљни психички проблеми као што су депресија и узнемиреност. Ови болесници су изразито мршави и могу развити хемоптизије (искашљавање крви).

Дијагноза се ретко поставља у почетном стадијуму болести. Први корак ка дијагнози су анамнеза и физикални преглед. Анамнестички су од посебног значаја подаци о коришћењу цигарета као и изложености штетним агенсима на радном месту. Златни стандард у постављању дијагнозе је спирометрија. Од значаја у додатним испитивањима су и пулсна оксиметрија, радиографија и компјутеризована томографија грудног коша.

У терапији се на првом месту спроводе контрола фактора ризика као што је одвикавање од пушења. Сви оболели би требало да се редовно вакцинишу против грипа. У медикаментној терапији користе се бронходилататори као основна терапија у збрињавању болести. Дају се по потреби или стално. Предност имају инхалациони облици лекова. Кортикостероиди се користе са циљем да се смањи учесталост погоршања, а најчешћи нежељени ефекти ове терапије су орална канидијаза и промуклост. Дуготрајна оксигенотерапија од најмање 15 сати током једног дана продужава живот оболелих од ХОБП - а.

Текст на основу извора уредила Др Тања Богојевић Лазић

Извор: Интерна медицина, Медицински факултет Универзитет у Београду