14. мај – Светски дан борбе против хипертензије

Артеријска хипертензија је хронично повишење артеријског крвног притиска изнад 140/90 ммХг код особа старијих од 18. година, мерено у амбулантним условима. Под дијагнозом артеријске хипертензије се подразумевају и нормалне вредности крвног притиска код болесника на редовној антихипертензивној терапији.

Симптоми слични хипертензији први пут се спомињу у персијским медицинским текстовима , за коју се мислило да настаје због повећане количине крви у крвним судовима. Хипократ, Гален и Целзијус су за лечење ове болести користили испуштање крви и пијавице. У 19. веку примењивале су се и стриктне рестрикције соли, хируршка симпатектомија и терапија пирогеним инјекцијама које су изазивале грозницу и доводиле до индиректног смањења притиска. Године 1958. откривен је хлортиазид, први тиазидни диуретик за лечење хипертензије. Артеријска хипертензија се дели на благу, умерену и тешку, на систолну или дијастолну, и на примарну и секундарну хипертензију.

Артеријска хипертензија је најраспрострањенија незаразна болест у свету, од које болује 20-50% одраслог становништва, а само 50% од оболелих знају да болују од хипертензије. Према последњем мерењу Института за јавно здравље Србије, у Србији 46.5% одраслих болује од хипертензије или узима антихипертензивну терапију. Примарна артеријска хипертензија настаје деловањем наследних фактора и фактора спољашње средине. Механизам настанка је активација симпатичког нервног система, система ренин-ангиотензин-алдостерон и ретенција течности. Секундарни облици хипертензије су ренална, рено-васкуларна и ендокрина хипертензија. Постоје и ређи облици хипертензије удружени са разним болестима/стањима, као што су хипертензија у опструктивној апнеји, коарктацији аорте, хипертензија изазвана лековима и хипертензија у трудноћи.

Тегобе су неспецифичне – гушење, замарање, осећај притиска у глави, потиљачне главобоље, зујање у ушима. Уколико се хипертензија компликује, јављају се симптоми обољења виталних органа: акутни коронарни синдром, транзиторни исхемијски или мождани удар, едем плућа, дисекција аорте. Код болесника са секундарном хипертензијом могу да постоје и знаци хипо или хипертиреозе, Кушинговог синдрома, Конове болести и у току хроничне болести бубрега.

Дијагноза се поставља мерењем крвног притиска у болничким условима или амбулантним 24-часовним Холтер мониторингом крвног притиска. За процену кардиоваскуларног ризика, оштећења виталних органа, присуства коморбидитета и узрока секундарне хипертензије потребни су детаљна анамнеза, физикални преглед и додатне дијагностичке методе.

Лечење артеријске хипертензије подразумева промену животних навика и медикаментозну терапију (инхибитори конвертујућег ензима, блокатори ангиотензинског рецептора, антагонисти калцијумских канала и диуретици). Промена животних навика подразумева рестрикцију уноса соли, смањење телесне тежине, повећану физичка активност и прекид пушења.

Недијагностикована или лоше лечена хипертензија може да доведе до оштећења виталних органа и система (срца, бубрега, очију, периферних артерија), која зависе од тежине и трајања хипертензије и коморбидитета. Резистентна хипертензија представља стално повећање вредности крвног притиска изнад 140/90 ммХг, упркос лечењу са најмање три антихипертензива, од којих је један диуретик. Њена учесталост је 10-15%.

Често се каже да је човек стар онолико колико су му стари крвни судови. Веома је важно мерење крвног притиска у кућним условима јер је доказанао да пацијенти имају виши крвни притисак код лекара него код куће. Начин живота и навике утичу на висину крвног притиска, тако да је могуће спречити повишени притисак као што је могуће провоцирати настанак. Важно је што пре открити обољење и тиме спречити или успорити настанак компликација. Светски дан борбе против хипертензије има за циљ да низом манифестација пробуди свест грађана о значају редовног мерења крвног притиска, како би се хипертензија правовремено дијагностиковала и лечила.

Текст на основу извора уредио др Октавијан Баба, лекар Интерног одељења ОБ Панчево

Извори:

-Интерна медицина (издање 2021. године, Медицински факултет Београд) – уредници Петар М. Сеферовић, Небојша Лалић, Драган Мицић

-Zlatiborpress.rs

-www.apotekavrbas.co.rs

-www.obsm.rs