Утицај атријалне фибрилације на прогнозу болесника са исхемијским можданим ударом

Атријална фибрилација (АФ) је међу главним факторима ризика настанка исхемијског можданог удара (ИМУ). Преваленца јој прогресивно расте с годинама. Атријална фибрилација је најчешћи тип срчане аритмије у чијој је основи неправилан кружни ток електричних феномена у преткоморама који провоцира неједнаку, нехомогену преткоморску деполаризацију. Последица је електромеханичка дисфункција срца која доводи до сметњи у опскрбљивању крвљу различитих органа. Мозак као орган са највишим потребама за кисеоником је највише угрожен. Поремећен проток крви води у већи ризик од тромбоемболија.

Дијагноза АФ се обично поставља путем електрокардиограма (ЕКГ) кога карактерише неправилна изоелектрична линија, на којој се не разазнају тачно таласи Р, док су QRS комплески нормалне ширине, неједнаке висине и неједнако удаљени једни од других.Верује се да АФ настаје услед симултаног постојања мултипих миграторних реентрант таласних фронтова активације у обе преткоморе. Лечење је важно у циљу контроле фреквенце, превенције тромбоемболизма и контроле ритма. Код пацијената са АФ контрола ритма је потребна само када пацијент има симптоме упркос оптималној вентрикуларној фреквенци. Терапија може бити медикаментозна или електпфизиолошка (катетер аблација или хируршка блокада импулса). Терапијски се интревенише код пацијената старијих од 65 година са АФ. Превенција тромбоемболизма (ТЕ) се углавном постиже кроз хроничну употребу оралних антикоагулантних лекова .

Мождани удар је могућ у било којој старосној групи, али је нарочито чест у старијој популацији. АФ се прихвата као главни ризико фактор за исхемијски МУ, посебно у старијој животној доби. Међутим, само је неколико студија посвећено одређивању утицаја АФ на исход пацијента након доживљеног МУ. Преваленца АФ је 1% у општој популацији, 6% у пацијената старијих од 65 година, а расте до 9% у 9. деценији.

Исхемијски МУ је водећи узрок стеченог инвалидитета и смрти у одраслих. Атријална фибрилација постаје прогресивно евидентна са старењем популације. Постојање АФ код болесника са исхемијским можданим ударом значајно утиче на прогнозу. То сугерише на значај третирања АФ кроз адекватно праћење смерница лечења АФ, а у циљу редуковања морталитета. Темељна кардиолошка процена и лечење су од круцијалног значаја у спречавању настанка компликација АФ, а међу њима и можданог удара.

Текст на основу извора уредила др Карличић Мирјана, лекар ОБ Панчево.

Извор:Мирха Хасанбеговић; Утицај атријалне фибрилације на прогнозу болесника са исхемиским можданим ударом; Медицал Јоурнал Оф Монтенегро; ДОИ: 10.5937/цма3-8674