1 2 3 4 5

Вести



Фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести

Већина кардиоваскуларних болести је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су:висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичканеактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који не могу да се контролишу. Међу најзначајније факторе ризика, који су одговорни за смртност од КВБ, убрајају се повишен крвни притисак(коме се приписује 13% смртних случајева на глобалном нивоу), затим употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%) и прекомерна телесна маса и гојазност (5%).

Промењиви фактори ризика

Хипертензија (повишен крвни притисак)

Хипертензија је водећи узрок КВБ широм света, а висок крвни притисак се назива „тихим убицом”, јер често није праћен знацима упозорења или симптомима, па многи људи и не знају да га имају. Крвни притисак семери и евидентира као однос два броја у милиметрима живиног стуба (мм Хг) – на пример, 120/78 мм Хг.Први број означава систолни (тзв. горњи) крвни притисак – притисак у артеријама у тренутку када је срчани мишићу контракцији, а други број означава дијастолни (тзв. доњи) притисак – притисак у артеријама када је срчани мишић опуштен између две контракције. Нормалним крвним притиском се сматрају измерене вредностигорњег (систолног) притиска мање од 120 мм Хг и доњег (дијастолног) мање од 80 мм Хг. Прехипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који јеизмеђу 120–129 мм Хг, односно када је дијастолни (доњи) притисак 80 мм Хг. Повишен крвни притисак –хипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је између 130–139 мм Хг, односно када је дијастолни (доњи) притисак 80–89 мм Хг. На глобалном нивоу, скоро милијарду људи има висок крвни притисак (хипертензију), од којих две трећине живиу земљама у развоју. Прехипертензију и хипертензију у Србији има 46,2% одраслог становништва.Прехипертензија и хипертензија код мушкараца заступљена је у 26,7%, а код жена у 32,3% случајева.Хипертензија је један од најважнијих узрока превремене смрти широм света, а оно што забрињава је чињеница да се процењује да ће 1,56 милијарди људи живети са хипертензијом у 2025. години. Све наведеноупућује на важност редовног мерења крвног притиска.

Употреба дувана

Процењује се да је пушење узрок настанка скоро 10% свих КВБ. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота, расте са годинама и виши је код жена пушача него код мушкараца пушача. У року од две године од престанка пушења, ризик од исхемијских болести срца се знатно смањује,а у року од 15 година од престанка пушења, ризик од кардиоваскуларних обољења се изједначује са ризиком који постоји код непушача. У свету има милијарду свакодневних пушача дувана. Највиша учесталост свакодневних пушача дувана забележена је у Европском региону (31%), а најнижа у Афричком региону(10%). Изложеност пасивном пушењу проузрокује смрт 600.000 људи сваке године, а од тог броја 28% судеца. У Србији свакодневно конзумира дуванске производе 29% мушкараца и 23% жена.

Повишен ниво шећера у крви – шећерна болест

Шећерна болест се дијагностикује у случају када су вредности јутарњег нивоа шећера наташте у крви 7,0ммол/Л (126 мг/дл) или више, а КВБ су узрок 60% свих смртних случајева особа са шећерном болешћу. Ризикод кардиоваскуларних болести је од два до три пута већи код особа са типом 1 или типом 2 шећерне болести, аризик је већи код особа женског пола. Кардиоваскуларни ризик расте са повишеним нивоом вредности шећера укрви, а прогноза КВБ код особа са шећерном болешћу је лошија. У свету учесталост дијабетеса код одраслихособа износи 10%, док у нашој земљи учесталост дијабетеса код одраслог становништва износи готово 8,3%.Ако се шећерна болест не открије на време и не лечи може доћи до озбиљних компликација, укључујући срчании мождани удар, бубрежну инсуфицијенцију, ампутацију екстремитета и губитак вида. Редовно мерење нивоашећера у крви, процена кардиоваскуларног ризика као и редовно узимање лекова, укључујући инсулин, можепобољшати квалитет живота људи са шећерном болешћу.

Физичка неактивност

Особа је недовољно физички активна када мање од пет пута недељно упражњава получасовну физичку активност умереног интензитета или је мање од три пута недељно интензивно активна краће од 20 минута.Недовољна физичка активност је четврти водећи фактор ризика умирања. Људи који су недовољно физички активниимају 20 до 30% већи ризик од свих узрока смрти у односу на оне који су физички активни најмање 30 минутавећи број дана у току недеље. У свету је недовољна физичка активност заступљена код 31% одраслог становништва, а у Србији је недовољно физички активно 46,3% одраслих.

Неправилна исхрана

Утврђена је повезаност високог уноса засићених масти, трансмасти и соли, као и низак унос воћа, поврћа ирибе са ризиком за настанак кардиоваскуларних болести. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна маса и гојазност удечјем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за три допет пута. Учестало конзумирање високоенергетских намирница, као што су прерађене намирнице богате мастима и шећерима, доводи до настанка гојазности. Висок унос засићених масти и трансмасних киселина је повезан са срчаним болестима, док елиминација трансмасти из исхране и замена засићених масти са полинезасићеним биљним уљима смањује ризик од настанка коронарне болести срца. Правилна исхрана можеда допринесе одржавању пожељне телесне масе, пожељног липидног профила и нивоа крвног притиска.

Ниво холестерола/липида у крви

Повишен ниво холестерола у крви повећава ризик од настанка срчаних обољења и можданог удара. На глобалном нивоу, једна трећина исхемијских болести срца се може приписати високом нивоу холестерола укрви. Смањење високог нивоа холестерола у крви смањује ризик од настанка срчаних обољења.

Прекомерна ухрањеност и гојазност

Гојазност је уско повезана са главним кардиоваскуларним факторима ризика као што су повишен крвни притисак, нетолеранција глукозе, дијабетес типа 2 и дислипидемија. Према резултатима истраживања здравља становништва Србије , на основу измерене вредности индекса телесне масе, више од половине становништва узраста од 15 година и више било је прекомерно ухрањено (57,1%), односно 36,3%становништва је било предгојазно и 20,8% становништва гојазно. Гојазност је код оба пола била приближно исто распрострањена (мушкарци 21,7% и жене 20%).Фактори ризика на које не можемо да утичемо (непроменљиви фактори ризика).Поред промењивих фактора ризика, постоје и фактори ризика који не могу да се мењају. Међутим, особе изових ризичних група би требало да редовније контролишу своје здравље.

Године старости

КВБ постају све чешћа појава у старијем животном добу. Како човек стари, срце пролази кроз постепене физиолошке промене, чак и у одсуству болести. Срчани мишић са старењем не може у потпуности да се опусти између две контракције, што има за резултат да коморе постају круте и раде мање ефикасно. Ове физиолошке промене настале са процесом старења могу да допринесу додатним компликацијама и проблемима при лечењу КВБ.

Пол

Мушкарци имају већи ризик за појаву болести срца од жена у пременопаузи. Када жене уђу у менопаузу,ризик за појаву КВБ се изједначава са мушкарцима. Ризик за настанак можданог удара је исти код жена имушкараца.

Болести у породици

Породична историја кардиоваскуларних обољења указује на повећани ризик код потомака. Ако је првостепени крвни сродник имао коронарну болест срца или мождани удар пре 55. године живота (рођакмушког пола) или 65. године живота (рођак женског пола), ризик је већи.

Знаци и симптоми срчаног удара:

-Јак бол који се јавља иза грудне кости у виду стезања, притиска, пробадања и траје више од пола сата(бол може да се шири према раменима или стомаку, левој руци, вилици или лопатицама)

- Отежано дисање праћено кратким дахом

- Малаксалост, мука, повраћање

- Узнемиреност.

Знаци и симптоми можданог удара:

-Одузетост једне стране лица, руке или ноге на једној страни тела

- Конфузија (особа не зна где се налази), отежан или неразговетни говор

-Тешкоће са видом (једнострано или обострано)

- Отежано кретање, вртоглавица, губитак равнотеже и координације

- Јака главобоља, без претходног узрока

- Несвестица или потпуни губитак свести.

САВЕТИ ДА САЧУВАТЕ ВАШЕ СРЦЕ

Будите мудри у избору хране и пића

Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове. Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом. Поједите пет порција воћа и поврћа (отприлике по неколико) дневно – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене.Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама.Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићенихтрансмасти.Правите код куће здраве оброке.

Будите физички активни

Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.Прошетајте до посла или продавнице.Користите степенице уместо лифта.Укључите се у неки спорт или плес.Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.На посао идите бициклом, ако је то могуће.Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање настеперу).Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бициклаили ролера).

Реците „не” пушењу цигарета

То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца.У року од две године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује. После 15 година након престанка пушења, ризик од КВБ враћа се на ризик непушача. Престанком пушења, побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих. Ако имате проблема са престанкм пушења цигарета, потражите стручни савет.

Текст уредила др Ивона Миленковић, ОБ Панчево

Извор-Conti, R.C. (2005) Cardiovascular risk profiles around the world. Clin Cardiol, 28(5): 213-4